Iako bi bilo logično da uz uskršnja jaja ide i kokoška, simbol ovog praznika postao je – zec. Nema direktne veze sa hrišćanstvom, ali se, poput brojnih drugih običajnih karakteristika Zapada, Uskršnji zeka i u našim krajevima „nametnuo“ kao jedna od najprepoznatljivijih simboa najvećeg praznika
Koreni ove neobične tradicije sežu u paganska verovanja, gde je zec bio simbol plodnosti i ponovnog rađanja. Prema jednoj legendi iz anglosaksonske mitologije, boginja proleća Eostera pretvorila je promrzlu pticu u zeca kako bi je spasla. Međutim, pošto je zec zadržao osobinu ptice, počeo je da nosi jaja u čast boginje i tako najavljuje dolazak proleća.
Veza između zeca, jaja i Uskrsa dodatno je učvršćena u Nemačkoj u 16. veku, gde se pojavljuje priča o „Oschter Haws-u“, zecu koji na uskršnje jutro donosi obojena jaja deci. Verovalo se i da nagrađuje samo onu decu koja su bila dobra, slično kao Deda Mraz.
Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku u 18. veku, odakle se, zahvaljujući masovnoj kulturi i globalizaciji, proširio širom sveta. Tako je „Easter Bunny“ postao globalni simbol Uskrsa.
U naše krajeve, zec kao uskršnji simbol stigao je najpre u oblasti pod uticajem germanske kulture, a početkom 20. veka, kroz čestitke i razglednice, postao je deo šire tradicije.
Iako nema mesto u crkvenim običajima, Uskršnji zeka ostao je simbol radosti, proleća i darivanja, koji se i danas rado prihvata među najmlađima.
