Ovo nije nova vest, već redovna pojava u Dečjem dispanzeru. I sad na ovo dolazi demant. Ne radi jedan, nego tri pedijatra. Jeste, tri. Kad broje oni čija deca nisu bolesna. Ili ih leče „na vezu“. „Na uniformu“. U privatnim ordinacijama. U ovom demantu, od 28. januara ove godine, navodi se i da neki roditelji dovode decu i više puta u toku dana. Čak i noću. Ispada da roditelji nemaju pametnija posla i bahate se. Ne znam da neko voli da šeta decu po dispanzeru.
Onda ide podsećanje da „Dečji dispanzer u Leskovcu ne zbrinjava samo pacijente iz grada, već i veliki broj dece iz Brestovca, Vučja, Lebana, Grdelice i drugih okolnih mesta“. I, šta se dešava? Gužva. Velika gužva. Mogući rizici od širenja infekcija i pogoršanja zdravlja dece. Ne zato što radi jedan pedijatar, već zato što deca vole da dolaze u dispanzer. Roditelji. Deca i roditelji, iz svih okolnih mesta. Sad ne ide „mir, mir, mir, niko nije kriv!“. Problem je ozbiljno shvaćen.
Zato su gradski oci rešili da ovaj problem reše. Vrlo jednostavno. Ne zapošljavanjem novih pedijatara. Već, rekonstrukcijom i nadogradnjom Dečjeg dispanzera. I, Leskovac pobeđuje!
Roditelji će, višesatna čekanja sa bolesnom decom, da provode u obilasku nadograđenog sprata. Možda se uvede i raznovrstan multimedijalni sadržaj, da se deca animiraju. Svakakve „bake prasići“ se nađu na jutjubu.
Roditelji, „malo“ strpljena. Deco, polako. Nema veze što se ne osećate dobro. „Strpljen-spašen“ je narodna izreka. Na vreme se uči, da čekanje u redovima, ima nešto za cilj.
Ova inovacija u poboljšanju zdravstevih usluga nije izuzetak. Imate, na primer, opremanje bolnice najnovijim aparatima za dijagnostiku. Jedina mana je nedostatak stručnog kadra za rad sa aparatima. Jedina i strašna.
Svi vi, koji tvrdite da zdravstvo u Leskovac ima dovoljan broj lekara i specijalista, izvol’te. Izvol’ te u čekaonice i nema „Izvinjavamo se, mlogo se izvinjavamo“. Nema „na vezu“. Nema „na uniformu“. Nema na „znaš li, ko sam ja?!“ Znam. Građani grada Leskovca te plaćaju da radiš i da obezbediš pravovremene i kvalitetne zdravstvene usluge.
Solidarno sa ljudima koji su vaša podrška. Znamo da umete da budete solidarni.
Ponesite čips i kokice, ‘ oće da se smrači u glavu, od nedostatka kiseonika. Zgužvanih pacijenata. Nervoze. I, dok vam se mrači po glavu, setite se:
„Leskovac pobeđuje! Postao je prestonica kulture.“
Pojašnjenje:
Poenta teksta nije ruganje uplašenim i poniženim roditeljima. Deci. Ovim tekstom se ne prozivaju pedijatri. Oni sami znaju kako im je. I koliko njih će, ove godine, u penziju.
Tekst pita one, koji „odgovorno upravljaju“, ovim gradom:
Da li znate da izračunate, koliki broj lekara i specijalista je potreban da stvarno leči decu i ljude, u vašem okrugu? Ili da vam građani plate izgradnju data centra? Onda će ChatGpt imati prave podatke, pa će računanje biti lakše.
Što da rade u državnoj kad ih ima u privatnoj praksi.
Dođu kad žele ,naplate ,biraju pacijente po džepu .
I tako. Aj zdravo državno jasle .
Najela se marva .