U Srbiji i širem regionu Zapadnog Balkana, ilegalni novac sve češće ulazi u legalne tokove kroz sektor nekretnina, a u tom procesu, prema međunarodnim izveštajima, učestvuju i pojedini profesionalci poput notara, posrednika i računovođa.
U izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) koji prenosi Nova ekonomija, u pitanju je sistem u kojem se kriminalni kapital „pere“ kroz formalno legalne transakcije, koje zahtevaju stručne potpise, overe i finansijsku dokumentaciju.
Navodi se da su notari, agenti za nekretnine i računovođe ključni u formalizovanju sumnjivih poslova, uključujući prodaju potcenjene imovine, fiktivne kredite i naduvane fakture, čime se stvara pravna „fasada“ za nezakonito stečen novac.
U Srbiji su, prema istom izveštaju, sektori nekretnina, računovodstva i posredovanja identifikovani kao glavne tačke rizika za pranje novca, što potvrđuje i nacionalna procena rizika iz 2024. godine.
Početkom 2026. godine, otkrivanje najmanje 968.880 evra porekla iz trgovine kokainom ukazalo je na postojanje kriminalne grupe koja je delovala između 2019. i 2024. godine. Ta grupa je, kako se navodi, novac skrivala u kešu i ulagala u nekretnine u Srbiji i Austriji, dok je organizator bio van zemlje, u Ekvadoru.
Iz GI-TOC upozoravaju da je u Srbiji zabeležen porast sumnjivih prijava u periodu od 2021. do 2023. godine, što ukazuje na trajne slabosti u sistemu kontrole.
Posebno se ističe da kombinacija nelegalne gradnje, fiktivnih firmi i neprozirnih posrednika omogućava ubacivanje kriminalnog novca u legalne tokove.
Stručnjaci i izvori iz organa za sprovođenje zakona navode da pojedini akteri koriste svoj licencirani status i povereničku ulogu kako bi dali kredibilitet sumnjivim transakcijama, koje bi bez toga izazvale dodatne provere.
Izveštaj GI-TOC zasniva se na 89 intervjua sprovedenih u više zemalja Zapadnog Balkana, kao i na sudskim dokumentima, nacionalnim procenama rizika i MONEYVAL evaluacijama.
