Misli se da l’ da Vi ispričam il’ ne koje mi se desilo u školu pre neki dan. More, da l’ toj beše san od pre neki dan il pre nekolko godine, nesam baš siguran. Jedno znam, sigurno toj što ću Vam s’d izdeklemujem gledaja sam, s ove moje rođene oči, bez naočare dabome.
U moje odelenje u školu beoše jedan Perica i jedan Badža, njegov najbolji drugar. Oni se druživ od, ono što se kazuje, malecko. Mislim, kad su počeli da se druživ, interesi su im bili malečki, ali kako su rasli i interesi su im rasli.
Takoj se desilo da smo mi svi iz razred sabrali sličke na gomilu, da gi imamo poviške da naš razred bude pobolji od drugi razredi u školu i da budemo b’š reprezentativan primer i za druge.
Taman smo počeli da se falimo kako smo najbolji, sa našeg precednika na razred, Badžu.
Toj sam zabravija da Vi kažem, da je Baža bija precednik na razred, jer su ga izbrali njegovi drugaru, na koji gi je činio razne usluge. Na neki je malčice i pretija, pa su glasali za njega onakoj kiselo, al’ kad se mora mora se.
Mora da priznam da je Badža bija delija, onakoj pokrupan od ostalu decu, dođe reć pokabast, pa kad te još pogleda s onej krupne oči, ne ti je baš prijatno. Zato je bio i proglašavan za najubavog đaka u svi razredi, pa imaja je najubav rukopis u razred, pa beše najfaca za devojčići.
Ono, doduše, neje on sve te nagrade dobivao na tej krupne oči nego je morao malko i da podmaže ti što ga birav, al’ dobro toj je valjda takoj u sva takmičenja.
Nego odo ja daleko s njegov opis al’ koje ću, krupan dečko pa zauzima mnogo mesto na artiju…
Bolje da se vrnem ja našu temu o skupljenim sličkama od koje trebao cel razred i škola da imav korist. Al’ lakat, neje uvek takoj kako mi oćemo.
Onaj Perica od početak na priču, setija se kako da ućari od onej naše sličke.
Padnulo mu napamet kako da ćapne od nji i strpa gi u rođen džep, a da mi ostali ne vidimo. Lepo on to sakrio ko naš pojedinačni, lični, razredni interes, jer najbolje se krije u gustu šuma.
K’o bgim Đoki trebala olovka, a on mu obezbedi minicu al ispisanu, Milici treba bojica, a on joj obezbedi nekakav patrljak od drvene bojice i takoj redom na 7-8 drugara. Zauzvrat za svaku uslugu uzme po jednu sličku.
Njemu sličke u džep njima duplo golo, ali je odrađena usluga, što jes jes.
Sve bito bilo lepo da mi u razred nesmo imali jednog kontraša, tija danas vikav opozicija il tako nekako.
E, taj kontraš se vika Bolek a ima i drugara Loleka.
Oni dvojica, večito se nešto bune, te što nema voda a blagajnik Mika redovno naplaćuje s pogolemu cenu, te što je ovaj podignuja hamer na prozor pa mi ostali bečimo oči što nam zaklonija sunce i td i sl…
Lolek se javi na sastanak odeljenjske zajednice i pita Badžu , kude su nam sličke i kuj gi je uzeja. On, ko bajagi, ne zna pa se samo pravi zaulav, al’ se Badža ne upeca već poče da hvali Pericu.
Perica je inače u školskim vicevima uvek pozitivan lik. Kada ga nakiti, će poveruješ da je u pitanje Sveti Petar, a ne Perica iz Beži beg.
Busa se Badža u grudi pa odjemput ga nema dva dana u školu a i od Pericu ni trag ni glas.
Naša drugarica Pirjana na kraj ne moga da izdrži pa pita Učiteljicu i Badžu, „ A kude je bre taj Perica?“.
Ako stepropustili...
I t’d mi se prekinu san il signal na internet takoj da još ne znam koje se desilo dalje s Pericu.
Ne ga povrnuja se Perica. Vika da l’žev Lolek i Bolek. I još vika: „Valjda na men’ verujete više no na svoje oči!“
Pa koje ćeš, ja te l’žem ti m ne veruješ.
Taj Lolek i Bolek su strani plaćenici i nisu pravi srbi.Kako drukčije objasniti njihovo izdajničko ponašanje u najtežem trenutku za našu odeljenjsku zajednicu.Ja sam da se prijave direktoru škole Aci Džegeru,on će da ih prevaspita.
Ovaj da vodi ekonomki razvoj i finansije? Da predstavlja grad?
Mislim da se baš slaže sa šeficom finansija.
Zoran Djordjevic, nekadasnji vozac Jorgovanke Tabakovic, bio je ministar pa direktor Posta Srbije, nakon sto je priklepao diplome. Sto bi neko redovno obrazovan drzao prvo volan? Elem, tako i Perica. A tek posle Olivere, kome sve nece padne na pamet da bude direktor. Ko zna sta je u njenoj glavi kad onako samouvereno istupa. Bez stida i srama i obraza. Samo djon.
Lolek i Bolek ništa bolje ne mogu da donesu. Ali, ljudi moji, srednjoškolka vodi zapošljavanje, rukometaš saobraćaj, a vozač savetnik za finansije. Ovo ni Domanović nije mogao da smisli. Satira na delu. A puna im usta mlade i školovane dece, talenata.. Nikog školovanog nisu promovisali, sve jedni isti ljudi.
Šuplja je ko šupalj zub.
Ma Olivera je superiška. Frizerka je glavni stručnjak u segmentu zapošljavanja sa Kiki bombonu. Njima ne pada na pamet što i Oliveri jer šišaju bez makaze.
A Perica je samo proizvod stručnjaka koji nas vode i voze. Slušao čovek online nastavu za prvake u doba korone pa doktorirao.
A kude je taj Perica?
Odgovor: Perica pravo iz šleper pardon kiper u kabinet – gradski većnik za finansije!
Joj ljudi, Perica Gavrilovic je sto se tice inteligencije, covek za sprdanje. Takav odgovara gradonacelniku. Perica nezna tablicu mnozenja, ali je taj Perica kupio stanove u Leskovcu, Nisu i nekoliko puta uvecao svoje bogatstvo u poslednjih par godina. Covek ekonomista i to diplomirani. Ucen covek? Zemljo otvori se da propadnemo i ne gledamo i slusamo ove bruke!
„Perice zašto me lažeš?
Znaš šta bude sa decom koja lažu?
Političar ili poslanik, učiteljice.“
Eve ga Perica u Luj Vuitona džemperche …
Matrix
Sve je lažno , baš kao i dzemperche na dotičnog spodobu!!!
Jednoga dana …