A kude je taj Perica?

Misli se da l’ da Vi ispričam il’ ne koje mi se desilo u školu pre neki dan. More, da l’ toj beše san od pre neki dan il pre nekolko godine, nesam baš siguran. Jedno znam, sigurno toj što ću Vam s’d izdeklemujem gledaja sam,  s ove moje rođene oči, bez naočare dabome. 

U moje odelenje u školu beoše jedan Perica i jedan Badža, njegov najbolji drugar. Oni se druživ od, ono što se kazuje, malecko. Mislim, kad su počeli da se druživ, interesi su im bili malečki, ali kako su rasli i interesi su im rasli.

Takoj se desilo da smo mi svi iz razred sabrali sličke na gomilu, da gi imamo poviške da naš razred bude pobolji od drugi razredi u školu i da budemo b’š reprezentativan primer i za druge.

Taman smo počeli da se falimo kako smo najbolji, sa našeg precednika na razred, Badžu.

Toj sam zabravija da Vi kažem, da je Baža bija precednik na razred, jer su ga izbrali njegovi drugaru, na koji gi je činio razne usluge. Na neki je malčice i pretija, pa su glasali za njega onakoj kiselo, al’ kad se mora mora se.

Mora da priznam da je Badža bija delija, onakoj pokrupan od ostalu decu, dođe reć pokabast, pa kad te još pogleda s onej krupne oči, ne ti je baš prijatno. Zato je bio i proglašavan za najubavog đaka u svi razredi, pa imaja je najubav rukopis u razred, pa beše najfaca za devojčići.

Ono, doduše, neje on sve te nagrade dobivao na tej krupne oči nego je morao malko i da podmaže ti što ga birav, al’ dobro toj je valjda takoj u sva takmičenja.

Nego odo ja daleko s njegov opis al’ koje ću, krupan dečko pa zauzima mnogo mesto na artiju…

Bolje da se vrnem ja našu temu o skupljenim sličkama od koje trebao cel razred i škola da imav korist. Al’ lakat, neje uvek takoj kako mi oćemo.

Onaj Perica od početak na priču,  setija se kako da ućari od onej naše sličke.

Padnulo mu napamet kako da ćapne od nji i strpa gi u rođen džep, a da mi ostali ne vidimo. Lepo on to sakrio ko naš pojedinačni, lični, razredni interes, jer najbolje se krije u gustu šuma.

K’o bgim Đoki trebala olovka, a on mu obezbedi minicu al ispisanu, Milici treba bojica,  a on joj obezbedi nekakav patrljak od drvene bojice i takoj redom na 7-8 drugara. Zauzvrat za svaku uslugu uzme po jednu sličku.

Njemu sličke u džep njima duplo golo, ali je odrađena usluga, što jes jes.

Sve bito bilo lepo da mi u razred nesmo imali jednog kontraša, tija danas vikav opozicija il tako nekako.

E, taj kontraš se vika Bolek a ima i drugara Loleka.

Oni dvojica, večito se nešto bune, te što nema voda a blagajnik Mika redovno naplaćuje s pogolemu cenu, te što je ovaj podignuja hamer na prozor pa mi ostali bečimo oči što nam zaklonija sunce i td i sl…

Lolek se javi na sastanak odeljenjske zajednice i pita Badžu , kude su nam sličke i kuj gi je uzeja. On, ko bajagi, ne zna pa se samo pravi zaulav, al’ se Badža ne upeca već poče da hvali Pericu.

Perica je inače u školskim vicevima uvek pozitivan lik. Kada ga nakiti, će poveruješ da je u pitanje Sveti Petar, a ne Perica iz Beži beg.

Busa se Badža u grudi pa odjemput ga nema dva dana u školu a i od Pericu ni trag ni glas.

Naša drugarica Pirjana na kraj ne moga da izdrži pa pita Učiteljicu i Badžu, „ A kude je bre taj Perica?“.

I t’d mi se prekinu san il signal na internet takoj da još ne znam koje se desilo dalje s Pericu.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!