Nakon što su oslikale još jedan zid u svojoj školi, a o njihovom talentu i želji da svoj grad učine lepšim bilo reči i na javnom servisu, odlučili smo da maturantkinje Gimnazije Leskovac Anetu Ivković, Anastasiju Pejčić i Minu Milenović proglasimo heroinama meseca.
Ako se dobro sećate, jjih tri su samoinicijativno oslikale muralima muzički kabinet ove škole i na zidovima oživele Majkla Džeksona, Bitlse, a sada zid krasi i mural Fredija Merjurija iz grupe “Queen”.
Nakon priloga koji smo emitovali o Aneti, Mini i Anastasiji, redakciji Rešetke javili su se i student Tehnološkog fakulteta koji imaju zamisao da zajedno sa njima oslikaju zid ove obrazovne ustanove.
A naš prilog je pogledao i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, te izjavio kako bi im rado pomogao da muralom oslikaju i jednu od zgrada u severnom bloku.
“To su zgrade koje gledaju direktno na trg. I bilo bi zanimljivo da njih uredimo. Znate, ipak nam je za to potrebna saglasnost, ali i učešće stranara. Mi smo u severnom bloku hteli da uložimo preko 100.000 evra da sredimo spoljašnost zgrade. Stanari su trebali da sakupe 500.000 dinara. Tu je 14 stanova samo u jednoj zgradi, a njima je to bilo skupo. Građani moraju da se nauče da su to njihovi stanovi, da je to njihovo privatno vlasništvo, da su ulazi zajednički… Mi smo tu dosta uradili, ali moraju delom da učlestvuju i oni”, objasnio je Cvetanović.
Kako je dodao, razgovaraće se se predsednicima kućnih saveta tiz stambenih zgrada da se realizuje ova ideja.
“A mi pomogli oko svega ostalog. Dozvola, nabavki farbe i svega ostalog što je potrebno da se uradi na kvalitetan način”, istakao je gradonačelnik.
Povezano:
Ove devojke su dokaz da lepe stvari mogu da se dese u našem gradu.
Ako spojimo maldost, pamet, talenat i iskustvo, možemo da napravimo čudo!
Zbog toga smo i odlučili da našoj budućnosti damo šansu i proglasimo ih heroinama meseca marta.
Učinite nešto lepo ili neko dobro delo, možda baš o vama pišemo sledećeg meseca.
Ako stepropustili...
Sve je ovo za pohvalu i treba podrzati ali bi takodje trebalo prestati sa „zmurenjem“ i kretanjem sa „zapusenim nosom“ po hodnicima ove ustanove i ne primecivati „mio mirise“ materije koja je skoro legalizovana u Nemackoj a ciji se miris godinama oseca po hodnicima i niko nista ne preduzima.