Ustane jednog dana gradonačelnik Štrumfonije i onako bunovan dok je ispijao prvu jutarnju kafu, poče da razmišlja čime da zamajava narod ovih dana, a da dobije na značaju i učvrsti poziciju.
Lupa on tako glavom o kinesku tablu, koju je kupio ugledajući se na glavnog Štrumfa, i viče:
– Razmišljaj, razmišljaj!
Bam, promaši on tablu čelom i zakači desno uvo. Istog trenutka počeše da mu sevaju sve zvezde i planete pride, zajedno sa svakakvim idejama u talasima. Spisak onih reči sa glagolom u kompletu, zbog bola u uhu nećemo da spominjemo, možda kolumnu čitaju i maloletnici. Zadržaćemo se na idejama za zamlaćivanje naroda i potencijalnih glasača. Kažemo glasača zato što Štrumfovi ne vole birače, jer oni biraju i nikada nisu zadovoljni. Glasači su uvek u redu jer glasaju po Štrumfovoj želji.
– Evo rešenja! Izdra se Štrumfonije.
– Izgradićemo leteću autobusku stanicu. Sreća da se toga nije setio ni jedan Štrumf iz drugog grada, pa čak ni onaj iz Beograda na H20. Ionako nismo napravili do kraja ni onu za obične autobuse, a ovo ima da bude iznenađenje za celu Štrumfoniju i šire. Ima da se iznenade i oni iz Zapadne Gargamelije, a i oni iz Istočne.
Kada to čuju ovi iz Zmajevske Gargamelije ima bre da nauče i da psuju od sreće na Štrumfofskom, kao vozači taksija, kada upadnu u gužvu sa nervoznim putnicima koji kasne. Zmajevci ima odmah da se bace na prizvodnju letećih autobusa i da naruče dodatne pileće nogice, jedno dve milijarde komada. Džaba im je Štrumfonija isporučila već dva džaka, pojelo se to odavno. Zahvaljujući letećoj stanici ima još i da zaradimo. Štrumfonija odmah spopade euforična ideja da se sa Zmajevskom Štrumfonijom napravi i kompenzacija za leteće autobuse i da se njima, pored nogica, isporuče i praseći papci i uši, jer ovi to obožavaju i krkaju kao specijalitete.
Štrumfonije sav hepi a bogami i prvi, odmah obuče svoje plavo odelo i požuri na posao, jer Srbija ne sme da stane, kao ni budućnost za našu i njihovu decu, posebno pred Expo 2027.godine.
Po dolasku na radno mesta, Štrumfonije, odmah pozva sve svoje saradnike male Štrumfiće i iznese im svoju novu genijalnu ideju. Neki od sreće što im je šef tako pametan padoše u komu, a samo se jedan drznu da podigne ruku i zatraži reč od Štrumfonija. On se naroguši kao mačor u februaru, očekujući osporavanje, ali mali Štrumfić mu ponizno iznese ideju da pored leteće autobuske stanice izgrade i leteću železničku stanicu, a kao bonus i leteću taksi stanicu.
-Tako je – oduševi se Štrumfonije- svaka čast mladiću evo tebi direktorsko mesto u javnom preduzeću. Zaslužio si.
Štrumfić poljubičasti od sreće i skromnosti, zahvali se i odjuri odmah da traži tu javnu kuću, tj. ustanovu, koja mu odgovara.
Štrumfonije odmah dade nalog da se napravi matematika svih troškova za navedene leteće stanice i da se to pomnoži sa dva. Mora da se misli i na Štrumfofsku organizaciju i da se njoj u ime zahvalnosti daju neka sredstva. Svi znaju da državni organi mnogo bolje funkcionišu kada su podmazani tako da treba odvojiti i za njih. Sam Štrumfonije će se skromno zadovoljiti manjim procentom jer njemu je interes njegovog grada na prvom mestu a kako je on prvi građanin iteresi su zajednički pa je sve jedno da li će to ostati gradu ili njemu.
Građanima će ostati leteća autobuska stanica, a kako će oni doći do nje koga je briga, to neka im reši neki budući Štrumfonije.
Bravo!