“Čega je srce puno, toga je i jezik”

Poštovani čitaoci, urednik redakcije potrala Rešetka Dragan Marinković vam se duboko izvinjava što ste prinuđeni da čitate ove redove i duboko je postiđen zbog onoga što će morati da bude napisano, ali smo kao kolektiv primorani da odgovorimo na silne uvrede i lažne optužbe iznete od strane jedne žene koja već decenijama unazad seje mržnju i razdor, samo zarad svog ličnog, a nauštrb javnog interesa.

Naime, već godinama unazad je dobro poznato da u Leskovcu solidarnosti među novinarima bukvalno i nema. Kada upitate bilo kog našeg kolegu zbog čega je situacija postala više nego mučna, većina će okriviti dva novinarska imena od kojih je jedno Milice Ivanović, jer mnogi od njih sa njom privatno i ne razgovaraju. Za razloge, moraćete da upitate njih. Zašto skoro ni jedan bivši saradnik Milice Ivanović takođe ne razgovara sa njom, možda bi bilo interesantno da upitate nju. „Počastiće“ vas, iz samo njoj znanih razloga, sigurni smo, najgorim mogućim izmišljotinama, bljuvotinama i lažima o ljudima koji su se nesebično i profesionalno davali svom poslu.

Inače, jedini novinari koji su pozivali na solidarnost i javno ukazivali na pogubne posledice takvog nejedinstva nekoliko godina unazad jesu Nataša Đorđević i Dragan Marinković. Najverovatnije su se zbog toga i našli na njenomm „stubu srama“.

Za razliku od dotične „kolegenice“ koja tvrdi da nas je učila poslu, a zapravo smo godinama unazad mi nesebično učili nju (od televizijskog do web novinarstva i montaže, čak je Marinković i kumovao njenom portalu), te je isto to znanje iskorišćavala zarad ličnog i profiterstva sopstvene porodice, mi ne ogovaramo, ne vodimo lične ratove ni sa kim, ne svađamo se sa čitaocima, već prenosimo gole činjenice i radimo isključivo u službi javne reči i interesu građana.

A što se tiče „ukradenih“ tekstova mi posedujemo pismo lekara prosleđeno našoj redakciji sa molbom da ga prenesemo u celosti. Mi posedujemo snimke razgovora sa uplašenim roditeljima, eminentnim psiholozima i sve što smo navodili u „spornim“ tekstovima. A da li ima ona?

Činjenica je da „gospođa“ Ivanović već duže vreme otima istraživačke teme urednika i novinara koje vređa i proziva u svom tekstu koji ne možemo da svrstamo ni u jedan novinarski žanr, što će biti i dokazano na sudu. Najverovatnije iz nemoći jer više nije dovoljno uticajna, a smatramo da nikada nije lično ni bila, već je koristila resurse, talente i znanje svojih saradnika koje je plaćala „crkavicom“ dok je najveći kajmak grabila za sebe.

To je lako proverljivo. Dovoljno je da se uđe na sajt APR-a i vidi kolika je sredstva godinama unazad njen portal dobijao iz državne kase. Lako je proverljivo i to koliko je od tih para otišlo na zarade zaposlenih.

Uostalom, nije Marinković taj koji je više puta javno izjavljivao da je Milica Ivanović kupila kuću zahvaljujući „njegovim parama“.

Dizali smo ruke, kao i većina napadanih nakon svakog njenog bačenog otrova u vidu statusa i komentara na društvenim mrežama godinama unazad. Ali došlo je vreme da se onako ljudski zapitamo: Aman, dokle više, ženo?!

Ipak će sve svoje laži morati da dokaže na sudu. Nestrpljivo očekujemo da na barem jednom ročištu dovede te kriminalce i tajkune koje Marinković navodno brani i sa njima sarađuje. Eto, baš bi voleli da ih upoznamo.

Ivanovićevu podsećamo i na to da nisu njeni novinari letovali po dva puta godišnje poput nje, nisu njeni novinari i saradnici gradili i kupovali kuće, nisu njeni saradnici i upošljenici imenovani za direktore, predsednike, zamenike, ili šta već, pojedinih sportskih saveza gde se okreće najveći novac, niti su njeni novinari uspevali da dobijaju pun fond časova u više gradskih škola nauštrb onih koji godinama čekaju na zaposlenje. Eto, toliko i o tome ko je kada, kako i koliko na državnim jaslama.

Moramo da napomenemo i to da njeni novinari i saradnici nikada nisu bili osumnjičeni za krađu novca iz kase u javnom preduzeću u kojem su radili… Ali o tome ko jeste, nekom drugom prilikom.

Njeni saradnici su radili za minimalac, a sve gore navedeno su prihodovali ona i njeni najuži članovi porodice.

Naprotiv, ti isti novinari su njenom portalu, i to u bukvalnom smislu te reči NJENOM, jer od njega samo ona i članovi njene porodice imaju ličnu korsit, doneli nagrade i priznanja, redakciju njihovim ličnim znanjem i zaslugama napunili tehnikom vrednom 5.000 evra, koju dotična i dan danas koristi, a od nje i njenog svakodnevnog mobinga i psihičkog zlostavljanja pobegli glavom bez obzira.

Nije tačno da je Marinković naneo višemilionsku štetu portalu juGmedia, već naprotiv. Doneo joj je višemilionsku čitanost što Ivanovićeva teška srca i sa knedlom u grlu priznaje, a sudsko poravnjane, za greškom nepotpisanu sliku, platio je iz svog džepa u iznosu od 40.000 dinara i za to podigao bankarski kredit, za šta takođe postoje dokazi. Takođe, Marinković je svedočio na sudu u drugom slučaju kada je dotična bila krivično gonjena u njenu korist, iz kolegijalnosti, iako su tada bili u narušenim privatnim odnosima.

Marinković nikada nije prepisivao tekstove Milice Ivanović, već je koristio delove isključivo onih tekstova čiji je bio autor u vreme svog nesrećnog, višegodišnjeg, nedovoljno plaćenog rada i rmbačenja u redakciji portala juGmedia. Gospođu Ivanović podsećamo da joj u isto vreme, kao dopisnici „Blica“, nije smetalo da preuzima cele njegove tekstove, potpisuje ih kao svoje i za to uzima dodatne honorare koje je zadržavala za sebe.

O tome ko koga ogovara, preti, vređa, proganja, špijunira, govori sam tekst dotične „gospođe“.

Urednik Rešetke Dragan Marinković bukvalno sa gnušanjem mora da prizna u ovim redovima da je bio prinuđen da zove i prozvanog gradonačelnika od strane Ivanovićeve u dva sata nakon ponoći jer je ta ista žena u isto to vreme njemu pretila likom i delom tog gradonačelnika, govorila kako mu je on poručio da će mu se on navodno „popišati na grob“, za šta postoje i pisani dokazi.

Ovog puta se izvinjavamo i njemu što je morao da bude pomenut u ovom konekstu, isključivo iz razloga jer smo prinuđeni da se branimo od blata kojim pokušava da nas ukalja dotična „novinarka“.

Nije tačno ni to da je Marinković kažnjen od Saveta za štampu, već je prošle godine portalu Rešetka izrečena opomena koja ne utiče na uslove konkurisanja za (su)finansiranje projekata iz oblasti informisanja. Portal Rešetka, čak i da je hteo, nije mogao da konkuriše za novac iz gradskog budžeta jer nije ispunjavao jedan od osnovnih uslova, a to je da postoji više od godinu dana.

Tako je! Godinu dana. To je jako kratak period za koji je portal postao jedan od najčitanijih i najuticajnijih na jugu Srbije i to je činjenica sa kojom „gospođa“ Ivanović ne može da se pomiri i koja je evidentno boli i mnogo joj smeta.

Očigledno je boli i bilo kakvo prijateljstvo, saradnja, kolegijalnost među drugim novinarima u gradu na Veternici. Opravdano sumnjamo da je to i plaši pošto svojim manipulacijama, lažima i ogovaranjima dotična ne uspeva da razori. To je izgleda još jedna činjenica sa kojom ne može da se pomiri, te se koristi najnižim porivima.

A o kakvoj se zapravo osobi radi možda najbolje govore dva poslednja pasusa njenog teksta gde pokušavajući da prikaže sebe kao brižnu ženu i majku sa „zavidnim“ poreklom, gazeći sve moralne, profesionalne i etičke principe, zapravo aludira na detalje iz niihovih privatnih života kojeg se oni ne stide, niti za to imaju razloga.

Markinković nikada nije krio da je usvojen i podseća „gospođu“ Ivanović da ona vrlo dobro zna da se ponosi svojim roditeljima, kao i da veoma dobro poznaje svoje poreklo. U pitanju je selo Bela Reka, opisano i u antologijskoj „Srpskoj trilogiji“ Stevana Jakovljevića, u kojoj se pominje čak i ime njegovog pradede ranjenog u toku Cerske bitke.

Marinković ima dve porodice koje ga iskreno vole.

Nataša Đorđević je obrazovana,ostvarena, svojim statusom vrlo zadovoljna žena i majka.

Moramo da priznamo da smo zgranuti njenom mržnjom prema usvojenima, razvedenima i supružnicima bez dece.

Niko ne zna šta ga sutra čeka.

Sve ostalo napisano neka ide Ivanovićevoj na „ivanjsku“ čast koju očigledno nema.

U svakom slučaju, „gospođa“ Ivanović je u jednoj stvari u pravu. Istina je, ipak, morala da pomulji svoju ružnu glavu.

Novinari Rešetke se još jedanput izvinjavaju Leskovčanima što su morali sve ovo da čitaju, ali nažalost ima situacija kada se ne može drugačije.

Marinković je lično bio izričito protiv toga da odgovara na sve nikse uvrede u stilu “Informera” koji pominje i sama Ivanovićeva u svom tekstu, ali su saradnici doneli jednoglasnu odluku da se gore napisano i napiše. Za razliku od njene redakcije, u našoj se poštuje svačije mišljenje i donose zajedničke odluke.

Mi ćemo se i dalje truditi da radimo svoj posao časno, pošteno i u interesu građana kao i do sada.

Redakcija Rešetke

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!