Razvijeni deo sveta je skoro zaboravio šta je inflacija, a i Srbija je u poslednjih sedam-osam godina provela u neobičnoj situaciji da ne mora da brine o rastu cena.
Međutim, skok cena sirovina prethodne godine uz novi energetski šok, istorijski rekordne cene prirodnog gasa i ogromna poskupljenja struje, kao i rast cena nafte podsetili su ne samo na inflaciju, već i na još jedan skoro zaboravljeni ekonomski termin – stagflaciju. To je situacija u kojoj cene rastu, a ekonomija stagnira ili čak pada. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva pre nekoliko dana najavila da će ova institucija smanjiti prognozu globalnog privrednog rasta, ali za koliko biće poznato već danas s obzirom da se održava godišnji sastanak MMF-a i Svetske banke.
U Srbiji, srećom, bar do Nove godine ne moramo da brinemo o cenama gasa s obzirom da dugoročni ugovor o snabdevanju sa Ruskom Federacijom traje do kraja godine, a upravo se pregovara o njegovom produžetku ili novom ugovoru, piše Danas.
Za sada dobijamo gas po izuzetno jeftinih 260 dolara za 1.000 kubnih metara naspram berzanskih cena koje su dostizale i neverovatnih 1.900 dolara za 1.000 kubika. Ipak, s obzirom da se cena nafte od prošle godine udvostručila na 80 dolara za barel, a cene gasa u ugovorima o snabdevanju zavise i od cene nafte ne bi čudilo ako od Nove godine bude i skuplji gas. U međuvremenu za privredu je poskupela i struja, pa su preduzeća kojima je od letos istekao prethodni ugovor dobila i dvostruko skuplju ponudu od snabdevača, pre svega EPS-a koji drži preko 95 odsto tržišta. Dakle, iako za sada domaćinstva nisu na udaru, privreda itekako jeste, a to prema rečima ekonomista znači i udarac za privredni rast zemlje naredne godine.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da rast cene energenata na makro nivou pre svega utiče na rast uvoza pošto smo mi uvoznici energenata, a osim toga i na rast inflacije.
„Za preduzeća to znači rast troškova i pad profita. Pošto se energija koristi u skoro svakoj proizvodnji i u domaćinstvima, to znači i porast opštih cena. Sve ukupno to se odražava na usporavanje rasta privrede, ne samo naše već i svetske. Koliko bi smanjenje rasta moglo biti teško je reći. To zavisi od toga koliko će trajati ova kriza sa gasom. Kako je naglo i ekstremno skočila cena gasa, može naglo i da padne, posebno što tu ima i geopolitičkih uzroka, kao na primer Severni tok 2. Najteže pogođene poskupljenjem energenata bile bi, objašnjava Arsić, industrije kao što su Železara koja koristi puno struje, zatim RTB Bor, odnosno danas Ziđin iz istog razloga, mada su oni prethodnih godinu, dve uživali rekordne cene bakra. Tu su i cementare, a zatim i proizvođači đubriva kojima su inputi nafta i gas.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenio je da će ova kriza najviše da pogodi preduzeća kojima energenti nisu samo energija već i sirovina poput naftno-gasnog kompleksa, ali i da u kratkom roku „najveći deo preduzeća može da proguta“.
„Problem je ako ovako visoke cene energenata potraju duže ili ako još budu poskupljivali, jer to može biti početak negativne spirale. Prvi udar se pokriva iz rezervi, ali dalje će preduzeća morati da povećavaju cene proizvoda, ali onda nastupa i psihološki momenat, pa oni ne poskupljuju koliko je poskupelo gorivo, već i malo preko toga da se zaštite od daljih poskupljenja. Kada to rade svi, onda dolazimo do visoke inflacije. Tako da u kratkom roku ove visoke cene energenata ne moraju da znače ekonomsko usporavanje, ali u dugom roku sigurno da“, napominje Savić, dodajući da inflacija svima tanji novčanike što opet smanjuje tražnju stanovništva za robom, što onda dalje utiče na smanjenje proizvodnje.
„To je scenario u koji ne verujem i ne bih želeo da se desi, ali može da pogodi ne samo nas već i ceo svet. A ako se tako nešto desi u Evropi, preliće se i kod nas“, upozorava Savić uz napomenu da nije samo problem što se usporava rast BDP, već i što se onda pogoršavaju pokazatelji kao odnos javnog duga prema BDP-u i otežano servisiranje obaveza.
Inflacija ide iznad ciljanih 4,5 odsto
Svetska banka je pre nekoliko dana podigla prognozu rasta BDP-a Srbije na šest odsto u ovoj godini, dok su procene naših institucija još optimističnije i iznose 6,5, pa čak i sedam odsto, mada ne u zvaničnim dokumentima nego u izjavama. Za sledeću godinu Svetska banka nam prognozira rast od 4,5 odsto, ali međunarodne finansijske institucije još nisu izbacile prognoze ili procene koje bi uzele u obzir ovaj poslednji energetski šok. Međugodišnja inflacija je u avgustu (poslednji podatak) dostigla 4,3 odsto, što je najviša međugodišnja inflacija od 2013. godine i veoma je blizu gornjoj granici ciljanog koridora NBS od 4,5 odsto. Prema poslednjem saopštenju NBS, očekuje se da će inflacija otići i iznad cilja, dakle granice od 4,5 odsto, ali da se u drugoj polovini godine očekuje povratak u ciljani okvir.
