Da li će i jug Srbije biti na udaru Rio Tinta?

Rezultati uzorkovanja stena iz “Vranjskog basena”, u neposrednoj blizini sela Klinovac, pokazuju “povišenu koncentraciju litijuma i vrednosti bora”, zbog čega kompanija Jadar Lithium, koja poseduje licencu za geološka istraživanja rude na ovoj i još osam lokacija u Srbiji, planira “scout drilling” (nekoliko izviđačkih bušotina) kako bi se potvrdilo postojanje minerala, navodi se u dokumentu sa njihovog sajta.

Mediji specijalizovani za vesti iz oblasti energetike su 26. marta 2021. godine objavili da je Jadar Lithium u Srbiji obezbedio još 4 licence za istraživanje litijum-borata u Vardarskom pojasu – Ursule kod Rekovca, Siokovac kod Jagodine, Dobrinja kod Požege i Pranjani kod Čačka.

Kako podseća Slobodna reč, prethodno je ova australijska rudarska kompanija krajem 2017. godine preuzela kapital kompanije Centralist Pty Ltd, koja je u Srbiji imala 5 licenci za istraživanje litijuma, za projekte Cer, Bukulja, Rekovac, Krajkovac i Vranje South (Vranje Jug).

Kako se navodi na sajtu kompanije, tokom takozvane faze “greenfild” istraživanja (bez bušotina i iskopavanja), na teritoriji koju obuhvata projekat Vranje South (u blizini sela Klinovac i Buštranje u opštini Bujanovac), javile su se naznake “izvanrednog potencijala” nalazišta, koje ima “slične odlike sa Jadarskim basenom, jednim od najvećih nalazišta litijuma u svetu, u kojem je kompanija Rio Tinto pronašla jadarit svetske klase”.

Jadar Lithium objavio je jula 2019. godine rezultate istraživanja projekta Vranje South koji obuhvata blizu 90,5 kvadratnih kilometara područja. U dokumentu se navodi se da je uzorkovano 28 parčića stena sa teritorije između Klinovca, Trejaka, Spančevca, Novog Sela i Buštranja.

U dokumentu je i najava direktora kompanije Luka Martina o nastavku projekta koji podrazumeva izviđačke bušotine.

POVEZANO:

Brnabićka ne dozvoljava izvoz litijuma iz Srbije, pa ni onog iz “Vranjskog basena”

Osećate li miris koji se pretvorio u smrad?

Rio Tinto je u julu najavio da će uložiti 2,4 milijarde dolara u projekat u dolini Jadra u Zapadnoj Srbiji, iznad planina Cer i Gučevo, u izgradnju kako kažu najvećeg rudnika litijuma u Evropi i jednog od najvećeg rudnika litijuma na svetu. Ovim projektom bavio se i britanski „Gardijan“ koji u svom tekstu navodi da meštani doline Jadra strahuju od ekološke katastrofe, a da se na istovremeno na televiziji prikazuje reklamni spot koji Rio Tinto predstavlja kao ekološkog spasioca i bastion transparentnosti.

Tokom istorije duge 150 godina, kompanija Rio Tinto ostvarila je profit od 10,4 milijarde dolara tokom 2020. godine, suočavala se sa optužbama za korupciju, degradaciju životne sredine i kršenje ljudskih prava.

Sajmon Trot, izvršni direktor kompanije Rio Tinto za rude gvožđa, priznao je ranije ove godine da kompanija „nije ponosna na svoju istoriju“ u svom rudniku Marando u Zapadnoj Australiji, gde je stotine drevnih artefakata bačeno na deponiju smeća. Ovog leta, kompanija je pristala da finansira „procenu uticaja na životnu sredinu i ljudska prava“ svog bivšeg rudnika bakra i zlata u Panguni, u Papui Novoj Gvineji, gde se tvrdi da je bačno milijardu tona rudničkog otpada koji nastavlja da proizvodi katastrofalnu štetu.

To je veoma problematična prošlost. Jedan kritičar je rekao da se Rio Tinto može posmatrati kao „poster za korporativne malverzacije“. Ali za rukovodstvo Rio Tinta budućnost je takođe razlog za zabrinutost uprkos trenutnom velikom profitu. Cena gvozdene rude je pod pritiskom masovne kineske proizvodnje, a tu su i kritike zbog upravljanja rudnikom bakra u Mongoliji.

Kompanija procenjuje sada da će tokom očekivanog veka rada rudnika u Srbiji, oko 40 godina, proizvesti 2,3 miliona tona litijum karbonata za baterije, minerala koji je kritičan za velike baterije za električna vozila i skladištenje obnovljive energije i 160.000 tona borne kiseline godišnje, neophodne za opremu za obnovljivu energiju kao što su solarni paneli i turbine za vetrove.

Rio Tinto se može „pohvaliti“ da će ga rudnik učiniti jednim od deset najvećih proizvođača litijuma na svetu i mogao bi da proizvede dovoljno za više od milion električnih automobila godišnje. Očekuje da će godišnja prodaja automobila skočiti sa 1,2 miliona vozila u 2017. godini na najmanje 23 miliona 2030. godine, prema Međunarnodnoj agenciji za energiju.

EU sa kojom Srbija ima sporazum o pridruživanju koji olakašava trgovinu i regionalno finansiranje, uvozi sav svoj litijum za baterije izvan Evrope. Počeli su pregovori o snabdevanju vodećih nemačkih proizođača automobila. Projekt Rio Tinta uzima sve više maha, ali uznemireni i gnevni aktivisti, uključujući hiljade demonstranata koji su poslednjih meseci izašli na ulice srpskih gradova Loznice i Beograda, kažu da su svedoci katastrofe koja se odvija u „žitnici“ zemlje, odgovorne za oko petinu ukupnog broja poljoprivredne proizvodnje.

“Prošlo je 17 godina otkako su geolozi Rio Tinta slučajno otkrili litijum, u jednoj od dve bušotine na polju kukuruza u dolini Jadra. Tim je tražio borate, koji se koriste u đubrivu i građevinskom materijalu, ali je pronašao nešto neočekivano: borate i litijum u jednom mineralu, kombinacija koja će dobiti ime jadarit, po imenu dolini”, piše Gardijan.

Dobijanje litijuma u ovom području može dovesti do velike štete po životnu sredinu, stvarajući 57 miliona tona otpada tokom životnog veka rudnika, piše Gardijan. Prosečna potražnja za vodom se procenju na 6-18 litara u sekundi, što je oko 1,3 litara vode na svakih kilogram proizvoda.

„Ovi rudnici uglavnom se otvaraju u pustinjama upravo zbog štetnog uticaja na životnu sredinu. Ugroženi su slapovi reka Drine i Save, iz kojih se vodom snabdeva oko 2,5 miliona ljudi“, kaže prof Dragna Đorđević, šef katedre za hemiju i inženjerstvo životne sredine Univerziteta u Beogradu.

Rio Tinto međutim to poriče. Kompanija je naručila 12 ekoloških studija, a nijednu nisu stavili Gardijanu na raspolaganje. Kompanja je odbila zahteve za intervju.

Ispred zgrade RTS sinoć je u organizaciji udruženja „Kreni promeni” održan protest jer javni servis nije emitovao spot „Srbija nije na prodaju” koji je odgovor na kampanju kompanije „Rio Tinto”, a posle protesta ispred RTS, demonstranti su otišli do Vlade Srbije, čija su vrata oblepili kju-ar kodovima koji vode do spota protiv Rio Tinta.

Udruženje Kreni promeni je na ekranu ispred RTS-a prikazalo spot koji žele da se emituje na nacionalnoj TV, iz koje je danas ranije saopštili da za emitovanje spota nisu ispunili sve uslove, a u spotu poznati domaći glumci upozoravaju na opasnost od eksploatacije litijuma.

„Za učesnike protesta obezbedili su posebnu „atmosferu”, uz crveni tepih su postavili stolice“. prenosi Politika.

Predstavnici udruženja poručili su da Rio Tinto ne preza od trošenja velike svote novca kako bi se širom Srbije prikazali kao kompanija sa plemenitom namerom i da je zato njihova poruka „Srbija nije na prodaju!”.

Iz RTS danas su saopštili da imaju dobru volju da emituje spot – oglasnu poruku, uz ispunjavanje svih uslova, i to dostavljanjem uredno popunjene oglasne deklaracije, u skladu sa Zakonom o oglašavanju, kao i Cenovnikom emitovanja EPP … i precizirali da upravo ta oglasna deklaracija nije bila dostavljena.

Nakon uvida u dostavljenu dokumentaciju, RTS će, kako navode, po proceduri izvršiti procenu toga da li oglasna poruka ispunjava sve uslove propisane zakonom, podzakonskim aktima i internim aktima RTS-a, koji ureduju pravila oglašavanja, te na osnovu toga doneti odluku o emitovanju predmetne oglasne poruke.

Udruženje je pokrenulo i peticiju protiv iskopavanja litijuma koju je kako tvrdi potpisalo više od 130.000 ljudi.