Višedecenijski problem sa divljom deponijom u Đermanovićevoj ulici je, kako se sada čini, rešen. Prostor na raskrsnici sa ulicom Cara Uroša potpuno je čist.
Iako obiluje divljim deponijama na čitavoj svojoj teritoriji, koje se već godinama čiste da bi opet nikle, ona u Đermanovićevoj ulici bila je najočitiji primer ljudskog nehata i nebrige, predstavljajući konstantno potencijalno leglo zaraze i potpuno ružeći taj deo grada.
Verovatno ne postoji precizna evidencija o tome koliko je puta gomila svakojakog otpada, često visine i jedan metar, uklanjana, a prostor privođen nameni. Ne bi prošao ni dan, a na istom mestu, na uglu sa ulicom Cara Uroša, ponovo bi bile nagomilane hrpe smeća.
Nisu efekta imale ni pretnje o postavljanju nadzornih kamera i kažnjavanju počinilaca. A onda se, od pre nedelju dana, slika u potpunosti promenila. Na prostoru, koji sada često služi kao parking, nema nijednog papirića.
„Čuli smo da je na kameri viđen neki čovek, a nije Rom, dok je bacao fotelje, pa su mu napisali kaznu. Ne znamo da li je to razlog što se više tamo ne baca đubre, ali je sada čisto i mnogo pristojnije izgleda ovaj kraj“, kažu sagovornici Rešetke iz tog dela grada, koji se, takođe, čude ovoj nagloj promeni višegodišnjih loših navika.
Drugi se opet plaše da će sve biti kratkog veka, jer je dovoljno da samo jedan građanin odloži smeće tamo, pa da ga i ostali slede.
Bilo kako bilo, posle niza decenija, u Đermanovićevoj deponije više nema, a da im se tako više dopada, potvrđuju i dva lokalna psa koji mirno odmaraju na čistom prostoru.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
