Dejan Ivezić (49) iz prokupačkog sela Dobrotić pre manje od dve godine pronašao je meteor težak oko 6,5 kilograma i on je, prema procenama stariji od dve stotine godina. Ivezić, koji je slučajno ugledao stenovitu loptu, potrudio se i da ispita njen sastav, te je Institutu u Vinči i hrvatskom „Ruđer Boškoviću“ platio analize.
- Utvrđeno je da stena ne pripada zemlji, ali se ne zna sa koje je planete pala baš kod nas
U poslednjih nekoliko godina nije zabeleženo, barem prema medijima dostupnim internet podacima da je neko pronašao veći meteor.
„Sa bratancem Ilijom, maja 2021. godine, sam šetao po planini Vidojevici nedaleko od Belog Kamena i nedaleko od Astronomske stanice na njoj, na šumskom putu ka selu Mrljak, pronašli smo meteor. Bio je u rupu, obima kao veći lavor. Odmah mi je privukao pažnju, jer je bio potpuno neobičan. Dobro poznajem ovaj kraj, stene i prirodu u njemu i znao sam da nije nešto što je uobičajno“, počinje priču o svojoj avanturi Ivezić.
Dok ga je nosio do kuće, koja je udaljena desetak kilometara do mesta gde je pronašao meteor, bojao se da je radioaktivan. Prvo što je uradio je da to proveri. Ispostavilo se da nije radioaktivan.
„Meteor je težan preko šest kilograma, oblog oblika i s aunutrašnje strane je udubljenje. Deluje kao oni meteori koje sam kao mali video u crtanim filmovima. Po prirodi sam znatiželjan, pa sam odlučio da ispitam i sastav i poreklo ovog, kako sam tada mislio, zanimljivog i neobičnog komada stene“, dodaje naš sagovornik.
I tako je kontaktirao prvo Institut za nuklearne nauke „Vinča“ koji je ispitao meteor. U izveštaju se navodi da nije moguće identifikovati hemijske veze, odnosno hemijska jedinjenja, ali, kako piše između ostalog, da je sačinjen od gvožđa, sa manjim udelom mangana, kalcijuma, titanijuma, zirkonijuma, i na jednom delu ima vandijuma.
„S obzirom da ne posedujemo standard koji bi odgovarao sastavu i izgledu površine ovih predmeta ne možemo kvalifikovati sadržaj detektovanih elemenata“, zaključak je Instituta „Vinča“.
Tada se Ivezić obratio hrvatskom Intitutu „Ruđer Bošković“ te je na tom Institutu utvrđeno da je na zemlju pao u drugoj polovini 18. veka.
„Ispitivanje u ’Vinči’ je koštalo 3.500 dinara, a u Institutu ’Ruđer Bošković’ 500 evra. Ponudili smo da meteor damo Narodnom muzeju „Toplice“ u Prokuplju, ali oni nisu zainteresovani. Zato je sada još uvek kod nas“, objašnjava Ivezić dok nam pokazuje meteor.
Za Dobrotić je ovo otkriće bilo pravi bum. Mnogi smatraju da je prostor planine Vidojevice čaroban, još uvek nedovoljno istražen i bogat mnogim prirodnim dobrima. Po zvaničnim naučnim analizama, najčistije nebo nad Srbijom je upravo na ovom prostoru, pa je iz tog razloga i beogradska Astronomska opservatorija na ovoj planini postavila najveći teleskop „Milanković“ sa prečnikom ogledala od 140 centimetara, koji je i najveći teleskop na Balkanu. Sva naučna ispitivanja i posmatranja neba nad Srbijom vrše se pomoću njega.
Na ovom prostoru se javlja i specifična ruža vetrova, a ima i najveći broj sunčanih dana u godini u Srbiji. Ko zna šta sve krije planina Vidojevica, a ovaj meteor je još jedno njeno bogatstvo.
B.Roganović
Ako stepropustili...
