Kako pobediti sistemsku grešku? Ona je sveprisutna. Nalazi se u svakoj pori društva. Nalazi se na licu gordog policajca. U čekiću sudije za prekršaje. U receptu lekara. U penkalu profesora…
Poreklo joj je bar poznato. Uvek se rađa u glavi pojedinca koji preuzme vlast , i tu ostaje sve vreme njegovog mandata.
Zbog čega mu je ta igranka dozvoljena, još uvek nije tačno poznato, ali sam siguran da je to sklop istorijskih okolnosti, društvenih devijacija, moralnog posrnuća, i finansijskih teskoba.
Floskula da narod zaslužuje vlast kakvu ima je nešto što trebamo izbiti iz glave što pre, jer je skovana u istim tim pokvarenim umovima i naravno nije istinita.
Svaki narod ima vlast koju je odabrao kao slobodan, ili porobljen. Dakle, utamničenoj Srbiji treba lečenje.
Da li imamo lek? Naravno.
Postoje lekovi koji imaju veći ili manji spektar delovanja, sa raznim nuspojavama i stepenom bola. Postoje i dokazane terapije koje je primenjivao razvijeni svet pre par vekova, i sklanjao monarhe u plamenu buržoaskih revolucija, stvarajući modernu građansku klasu i vladavinu prava.
Tvorac greške je mudar.
Cilj mu je da organizam nikad ne ozdravi, kako bi večno parazitirao kao lišaj uz „glupu“ bukvu, koja ga hrani i ćuti.
Nisu mu više ni potrebni organi represije, već je narod dovoljno podeljen, da je spreman sam sebe urušiti. Podrška promenama ne stiže od komšije jer je vakcinisan, a ti nisi. Brat je za gej paradu, a ti protiv. Ćale je za Ruse, a ti za Evropu.
Opozicija je uglavnom “ made in vlast“ , tako da je u dubokoj anesteziji i balavi po narodu. Jadan radnik direkcije za urbanizam možda i ima neko rešenje, ali ne sme da ga predloži, jer tu nema ispod žita za šefa.
Dok aktivisti i hrabri ljudi gase jedan požar u budžetu, vlast proizvodi nova dva, kako bi ispumpao keš za svoje gladne horde.
I tako sve u krug, dok u to kolo ne ubacimo i svoju decu bez uputsva za upotrebu, uz objašnjenje da mora tako ili nikako.
Postoji jedan lek, koji može da nas digne iz kreveta i stavi na noge. Da nam vrati nadu u ozdravljenje . Taj lek se kupuje u apoteci u Leskovcu svakim danom od 00:00 do 7:00. Ali, kao što znamo, ne radi ni jedna apoteka u našem gradu u tom periodu?
Eto nama šanse da dignemo glas, i stvorimo ambijent u kome možemo pomoći sami sebi, i poboljšati kvalitet života uprkos sistemuskoj bolesti koja nas baca u očaj.
Dežurna apoteka bi bila prva pobeda i prva pomoć bolesnom organizmu.
Ostale pobede su takođe na dohvat ruke, ako smo u prvim borbenim redovima za slobodu i bolje sutra.
Mi još uvek kao društvo nismo na stupnju da priredimo revoluciju, nama treba evolucija. Nismo sazreli a ni dorasli da se suočimo i raskrstimo s prošlošću, podaništvo nam je zapisano u genetskom kodu….Odličan tekst ✊️