Doktor Dragan Krstić: Ako hoćeš nekog stranački da zaposliš, a nemaš gde, pošalji ga u bolnicu

Došli smo u situaciju da nam u prosveti rade ljudi kojima ne bih nikada poverio ni da se brinu o štali, a po bolnicama medicinske sestre sa konkursa. I u takvoj situaciji pričamo da sistem mora da se menja iz korena? Kako ćeš ti da popraviš autoritet takvih ljudi? Na koji način? Previše politike je ušlo u ceo sistem, kaže na početku razgovora za Rešetku doktor Dragan Krstić, nekadašnji načelnik Službe ginekologije leskovačke Opšte bolnice i dobitnik „Medalje dr Nikola Hadži-Nikolić“ za izuzetan doprinos u razvoju ginekologije i akušerstva u Srbiji.

“U prosveti i zdravstvu se to oseća najviše. Taman smo bili došli do nekog broja kadrova i sve to upropastili. Sećam se, ja kada sam se zapošljavao, bio sam jedini lekar na zavodu. A danas lekari čekaju na zavodu dok ne znam koliko više prekvalifikovanih sestara radi u bolnici. Danas, kada hoćeš da stranački zaposliš nekog, a nemaš gde, to je ta bolnica. Znate, dosta ljudi voli da mu snajka radi u bolnici, a ona završila poljoprivrednu školu, nije upisala medicinsku na vreme, i kad dođeš da pitaš, kažu: može, nema problema, upiši je u tu i tu školu, a tamo je članarina, pardon, školarina ne znam koliko hiljadarki, pa će vidimo… I tako ulaziš u proces”, objašnjava Krstić.

Kako dodaje, nije mu baš prijatno da radi sa takvim ljudima, ali je par puta bio prijatno iznenađen pojedincima koji su bili jako privrženi poslu i brzo učili.

“Njima sigurno nije lako. I oni samo treba da slušaju. Nije to ništa tako posebno za mene. Ja svakog mogu da obučim poslu, ali je potrebno vreme. Sve zavisi od kvaliteta čoveka. Ja sam imao situaciju da su u našoj bolnici na specijalizaciji svojevremeno zaposlili čoveka koji je imao problema sa rukom i nogom. Nije mogao uopšte da ispruži prste da bi navukao rukavicu. Dve godine je ostao tu. I kadgod kažeš nešto dobiješ povratno, da ne govorim sada od koga: A vi pa znate mnogo da operišete… Kažeš nadležnima: ta dva čoveka piju, nisu za posaao, prave problem… Odgovor je: Ko pa ne pije? Jas am tražio da se tim mojim kolegama ujutru uzme krv i da se pošalju na lečenje. To je bilo pre 20 godina. Sada bi možda bili i zdravi. Sistem je tako urušavan decenijama unazad”, navodi Krstić.

Kaže, sve je to pitanje odlučivanja.

“To je stara engleska politika koja se primenjuje jako uspešno i kod nas. Englezi, kada su osvajali zemlje, na funkcijama su postavljali ljude koje su uvek mogli za nešto da ucene, da ih imaju u šaci. Ili su znali neku njihovu veliku tajnu ili sui h kupovali, ucenjivali. A uglavnom su to bili nestručni I glupi ljudi. Tako je I ovde. Postaviš na čelu Distribucije neku budalu sa poljoprivrednom školom i ne sekiraj se. On će sto posto za pet godina da je uništi. To se tako radi”, komentariše.

Pitali smo ga da li među mlađim kolegama u ovom trenutku vidi nekog dobrog stručnjaka koji će moći da ga nasledi u poslu kojim se bavi.

“Sve je u rukama direktora. Ja sam imao jako neprijatnu situaciju kada je jedan jako sposoban momak došao na staž. Još uvek sam bio načelnik službe. Znate, mnogi još uvek ne shvataju koliko je ginekologija vrlo široka  i značajna grana.  Jas am tog dečka za mesec dana naučio da mi asistira u sali. Nije prošlo ni dva meseca zovu me i kažu: Ne može. Volonterski rad je zabranjen, mora da ide procedura. Jas am njemu morao da se izvinjavam. Naravno, taj isti momak nije imao nikakve šanse na konkursu. To je problem društva i primer kako smo došli u ovakvu situaciju”, kaže Krstić.

Danas je i politički angažovan, u stranci “Zavetnici”, a evo kako on tumači komentare da nam “samo još jedan doktor u politici fali”.

“Mene je uvek interesovala politika. Još u Gimnaziji sam bio zamenik sekretara partije. Još sa 16 godina su me primili u Savez komunista. I tada sam bio buntovan, bunio se i izborio protiv toga da učenici moraju da budu ošišani na kratko. Ja sam  nosio dugu kosu i mene su silom izveli sa časa ošišali. Slučajno, sutradan, osvanu grafiti na Gimnaziji: dole ćelavci, adirektor je bio ćelav. Mislili su da sam u  pitanju ja. Zovu oni mene, doveli novinara Politike, nekog čiču starog, da me intevjuiše i da me osakati. Takva je bila namera. Međutim, ispostavi se da je taj novinar jako dobro poznavao moju porodicu, pa im je taj plan propao. Nije prošlo ni mesec dana, u školu je došao predsednik omladine tadašnje Jugoslavije. Ja sam tada na sastanku javno pitao: Imaju li pravo profesori da nas šišaju? Eto, tako sam ja ušao u politiku. Držao sam govor na Sutjesci pred 5.000 ljudi. Kad sam psitao student u prvoj i drugoj godini sam bio predsednik studentske organizacije… A kada sam se zaposlio i shvatio koliko je ovaj moj posao važan, shvatio sam da nemam vremena za politiku”, priseća se.

Ipak, pre 15 godina, formiranjem SNS-a, odlučio je da im se pridruži.

“Girić me je mesec dana proganjao da se učlanim. Tada sam shvatio da ne mogu da ne budem politički angažovan, kada vidiš šta se sve dešava oko tebe. To je bilo pre ove SNS postake koja trenutno vlada Leskovcem. Tada sam bukvalno proteran iz stranke jer se na stranačkim sastancima nisam ponašao kao što se ponašaju svi ostali, a danas sam u pokretu koji podržava moje ideološke i političke stavove”, zaključuje doktor.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!