U prodavnicima je gotovo nemoguće pronaći domaći beli luk. Kineskog ima svuda. Država mora da zaštiti povrtare, voćare i ratare, smatraju poljoprivrednici, a pri tome misle na subvencije. Srpski agrar uskoro dobija novi krovni dokument – Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024.
Kada je od roditelja nasledio zemlju Aleksandar Granić odlučio je da se na njoj zabeli luk. Znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu.
Zadovoljan je prinosom, a i cenom. Trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase ide i do 550 dinara.
„Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk“, kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik, za RTS.
Organizovani otkup bio bi od pomoći, jer ih ne bi uslovljavali preprodavci, kaže Marinko Pajić, koji seje beli luk na pola hektara.
„Nadamo se, što se tiče samih subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike, ali su nepristupačne za nas male proizvođače, da ćemo i tu naći zajednički jezik“, kaže Marinko Pajić, poljoprivrednik.
„Mi smo konkurisali za sistem za navodnjavanje, nismo prošli, nismo dobili subvenciju. Odlučili smo da mi iz svojih sredstava to uradimo i nismo se pokajali“, rekao je Granić.
Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste. Tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.
Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride.
„Idealno za poljoprivrednu proizvodnju, idealno za semenarstvo, idealno za stvaranje visokih prinosa. Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu“, kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta.
Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta.
Toliko su, naime, veći prinosi koje postižu zemlje poput Holandije, Nemačke i Francuske. Na primer, Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.
