Državni revizor je vršio kontrolu Leskovca, Beograda, Srmeske Mitrovice i Aranđelovca, i tom prilikom utvrdio da jedinice lokalne samouprave nisu obezbedile plansko ažuriranje evidencija obveznika, kontinuitet u preduzimanju mera naplate, adekvatnu kontrolu i praćenje efekata, zbog čega je iznos nenaplaćenih izvornih prihoda značajan, uz povećan rizik od njihovog otpisa.
Zbog zoga, kako se navodi u izveštaju DRI, rast nenaplaćenih potraživanja u periodu 2017-2019. godine u Leskovcu je 21%. Takođe je utvrđeno da nenaplaćena potraživanja starija od deset godina iznose 6,4% od ukupnih, a odnos nenaplaćenih potraživanja prema godišnjem budžetu JLS je čak 92 procenata.
Državna revizorska institucija je Gradu Leskovcu dala sledeće preporuke:
– da internim procedurama urede poslovne procese u vezi sa utvrđivanjem i praćenjem naplate izvornih prihoda;
– da preduzmu aktivnosti na utvrđivanju i ažuriranju podataka u evidencijama, radi potpunijeg i blagovremenog utvrđivanja obveznika i potraživanja po osnovu izvornih prihoda;
– da redovno i sveobuhvatno preduzimaju aktivnosti u cilju blagovremene naplate dospelog duga, prekida zastarelosti i pokretanja postupaka prinudne naplate;
– da obezbede prenos apsolutno zastarelih potraživanja u vanbilansno poresko računovodstvo radi realnijeg iskazivanja
nenaplaćenih potraživanja;
– da urede postupke izveštavanja i obezbede praćenje i ocenu efekata preduzetih mera korišćenjem pokazatelja koji ukazuju na njihovu efikasnost;
– da preduzmu mere u cilju uspostavljanja efikasnog nadzora u postupku poreske kontrole.
Ceo izveštaj DRI možete preuzeti OVDE, a mi vam samo navodimo primere u kojima je Lokalna poreska administracija činila greške, ili je postupala ispravno i navedena je kao primer dobre prakse.
Grad Leskovac u periodu od 2017. do 2019. godine nije uručio 5.217 rešenja za porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige i 4.284 rešenja za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u ukupnom iznosu od 27.365.183 dinara.
“U vezi sa neuručenim rešenjima LPA Leskovac je preduzimala sledeće aktivnosti:
1) Za poreske obveznike koji nisu tražili rešenja po ostavljenom izveštaju od strane pošte vršeno je zaduživanje obveznika u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
2) Za poreske obveznike koji su umrli, upućivani su zahtevi Matičnim službama radi potvrde (u 2017. godini je obuhvaćeno 1.250 poreskih obveznika, u 2018. godini 742 poreskih obveznika, a u 2019. godini 2.176 poreskih obveznika). Za obveznike za koje je potvrđeno da su preminuli vršen je prekid vlasništva i prijave su prevedene u status „neaktivne“. Koristeći Rešenja o nasleđivanju u 2018. i 2019. godini ukupno je upućen 651 poziv naslednicima koji nisu uredno podneli poreske prijave za nasleđenu imovinu”, objašnjava se u izveštaju.
Grad Leskovac nije doneo interne procedure za administriranje javnih prihoda u nadležnosti LPA sa ciljem uređivanja procesa utvrđivanja i praćenja naplate potraživanja.
„Nedostatak procedura kojima se uređuju poslovni procesi u vezi sa utvrđivanjem, naplatom i kontrolom izvornih prihoda utiče na to da način na koji se obavljaju poslovi bude manje efikasan zbog nedostatka jasne međusobne povezanosti pojedinačnih aktivnosti koje zaposleni sprovode u skladu sa opisom poslova“, navodi se u obrazloženju.
LPA Leskovac u toku 2017. godine sproveden je elektronski prenos podataka iz Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije – Službe za katastar nepokretnosti Leskovac u vezi sa poljoprivrednim, šumskim i građevinskim zemljištem. Na osnovu ovih podataka vršeno je utvrđivanje poreza na imovinu za 2018. godinu.
“Nakon prijema rešenja značajan broj poreskih obveznika podnosio je zahteve radi ispravke zaduženja i umanjenja poreske obaveze zbog korišćenja preuzetih podataka za koje nisu prijavljene promene u katastru, što je dovelo do smanjenja efikasnosti sprovedene aktivnosti usled nastanka dodatnih obaveza”, dodaje revizor.
Ako stepropustili...
Zbog toga se preporučuje odgovornim licima Grada Leskovca da internim procedurama urede i aktivnosti ažuriranja podataka u evidencijama obveznika i predmeta oporezivanja korišćenjem podataka iz dostupnih registra i evidencija, kao deo aktivnosti koji se sprovodi pre utvrđivanja potraživanja donošenjem rešenja masovnom obradom, kako bi se obezbedila potvrda njihove tačnosti i ažurnosti.
Dobra je praksa LPA Leskovac da je na internet strani na kojoj su sadržane informacije o radu i aktivnostima LPA51 omogućen pristup odlukama od značaja za utvrđivanje obaveze naplate izvornog prihoda, kao i ostalim dokumentima koja mogu biti od značaja građanima i obveznicima.
Inače, u revizijama rađenim tokom 2020. godine, Državna revizorska institucija utvrdila je 97,585 milijardi dinara pogrešno iskazanih rashoda i izdataka, rekao je vrhovni revizor Danimir Vulinović na današnjoj sednici odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
