To je, između ostalog, zaključak stručnjaka i sportskih novinara, u analizi ovogodišnje sezone u Prvoj fudbalskoj ligi, sa posebnim osvrtom na plej-aut, u kome je šansu za opstanak tražilo čak deset klubova. Regularnost baraža vraća veru u srpski fudbal
Sezona u Prvoj ligi Srbije ostaće upamćena kao jedna od najzahtevnijih u poslednjih nekoliko godina. Čak 39 odigranih utakmica, liga u procesu skraćivanja i čak šest klubova koji su morali da napuste prvoligaško društvo stvorili su ambijent u kojem nije bilo prostora za opuštanje, kalkulacije ili greške.
Mnogi su pred početak plej-auta sa rezervom posmatrali završnicu prvenstva, pitajući se da li će borba za opstanak biti potpuno regularna. Međutim, rasplet na terenu pokazao je da su upravo sportski motivi, želja za dokazivanjem i profesionalni odnos prema takmičenju bili presudni faktori.
„Ušće“ je ranije izgubilo šanse za opstanak, dok su „Trayal“, „Dubočica“ i „FAP“ u završnici pokazali da ih tuđe računice ne zanimaju. Iako su se pojedine ekipe praktično nalazile bez realnih izgleda da sačuvaju status, do poslednjeg kola igrale su maksimalno angažovano i pošteno, utičući isključivo rezultatima na terenu.
Posebno je zanimljiv primer kruševačkog „Trayala“, koji je uprkos lošim rezultatima uspeo da napravi nekoliko velikih iznenađenja i poremeti planove rivalima u borbi za opstanak. Takav pristup dao je dodatnu težinu tvrdnjama da je završnica prvenstva protekla u korektnoj i sportskoj atmosferi.
Među klubovima koji nisu uspeli da sačuvaju prvoligaški status našla se i „Dubočica“, što predstavlja veliko razočaranje za leskovački fudbal. Klub bogate tradicije, sa modernom infrastrukturom i jednim od najlepših stadiona u zemlji, teško može biti zadovoljan kratkim boravkom u ovom rangu takmičenja.
„Dubočica“ je tokom cele sezone imala kvalitetan igrački kadar, ali su brojni problemi van terena ostavili trag na rezultatima. Dugotrajna nerešena pitanja oko svojinske transformacije i organizacioni izazovi pratili su klub tokom većeg dela prvenstva, a posledice su se na kraju odrazile i na plasman.
Pritisak koji je donosila borba za opstanak najbolje pokazuje podatak da su klubovi tokom sezone promenili čak 31 trenera. Samo nekoliko timova uspelo je da sezonu iznese sa istim stručnim štabom, dok su ostali često posezali za promenama u pokušaju da poprave rezultate.
Plej-aut je pokazao da će naredna sezona biti još zahtevnija. Dok traje proces reorganizacije takmičenja, klubovi će i dalje prolaziti kroz svojevrsnu tranzicionu fazu u kojoj će svaka utakmica imati veliku težinu, a borba za opstanak ostati jednako neizvesna kao i ove godine.
Kada se proces skraćivanja lige završi, očekuje se stabilnije prvenstvo, sa manjim razlikama između klubova i jasnijim odnosima snaga. Do tada, prvoligaši će morati da se naviknu na sezonu u kojoj je svaki bod dragocen, a svaka greška može da odluči sudbinu čitavog kluba.
