Pedesettrogodišnja žena koju je juče u Leskovcu na svirep način ubio emotivni partner nasred ulice druga je žrtva femicida u poslednjih mesec dana u ovom gradu.
Prva žrtva bila je Leskovčanka Katarina Gligorijević (36), koju je ubio i sakrio u zamrzivaču njen nevenčani suprug Dalibor Demirović (43) iz Pečenjevca, koji je potom tri dana bežao od policije.
Crna statistika: Najmanje 14 ubijenih žena od početka godine
Od početka 2025. godine u Srbiji je ubijeno najmanje 14 žena, a u velikom broju slučajeva počinioci su već ranije prijavljivani zbog nasilja. Ovi podaci ponovo otvaraju pitanje funkcionisanja sistema zaštite, uprkos zakonskim mehanizmima i višegodišnjem upozoravanju civilnog sektora.
Prema podacima Udruženja građana „Žene za mir“ iz Leskovca, od deset žena koje dožive nasilje u porodici, samo dve se odluče da nasilje prijave policiji.
Nepoverenje u institucije – ključni problem
„Razlog je nedostatak poverenja. Iako je zakon doneo kvalitativne novine, poput mere zabrane prilaska žrtvi, on se ne primenjuje dosledno“, ističe Ljiljana Nešić iz Udruženja „Žene za mir“.
Ona navodi da su najslabije karike u lancu zaštite Centar za socijalni rad i tužilaštvo, te podseća na ubistvo žene u centru Pirota, koje smatra „školskim primerom zakazivanja institucija“.
„Žena ne može i ne treba da svoj život i traumu ispriča za deset minuta. Kada je primorana da istu priču ponavlja četiri ili pet puta, odustaje od traženja pomoći“, naglašava Nešić.
Pretnje koje se ne shvataju ozbiljno
Portal Rešetka je upravo juče pisao o četrdesetčetvorogodišnjoj ženi iz Vučja, kojoj je budući svekar krajem avgusta pretio ubistvom, rekavši da će joj „pretrupiti glavu“.
Uprkos tome, Osnovno tužilaštvo u Leskovcu odbacilo je krivičnu prijavu, savetovavši žrtvu da pokrene privatnu tužbu.
Nešićeva je ovo ocenila kao ozbiljan propust i opasan presedan.
„Krivični zakonik Republike Srbije ne zahteva da ime žrtve bude izgovoreno da bi postojalo krivično delo ugrožavanja sigurnosti, već da je pretnja objektivno ozbiljna i da je žrtva mogla razumno da se prepozna kao njen cilj. U konkretnom slučaju, u prostoru je bila prisutna isključivo žena kojoj je pretnja očigledno bila upućena“, ističe Nešić.
Ona podseća da je Republika Srbija ratifikovala Istanbulsku konvenciju, kojom se država obavezala na postupanje sa dužnom pažnjom u zaštiti žena od nasilja, uključujući i pretnje smrću.
„Formalističko i birokratsko tumačenje zakona u ovakvim slučajevima direktno krši duh i svrhu domaćih propisa i međunarodnih obaveza“, naglašava Nešić, dodajući da ovakve odluke obeshrabruju žene da prijave nasilje i dodatno osnažuju nasilnike.
„Poruka koja se ovim šalje je jasna i duboko zabrinjavajuća – pretnje smrću se relativizuju“, zaključuje ona.
Tužilaštvo: Nije svako nasilje krivično delo, ali mora biti prijavljeno
Glavna javna tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu Renata Cvetanović smatra da je svaki oblik nasilja neophodno prijaviti, bez obzira na to da li predstavlja krivično delo.
„Takva evidencija je ključna, jer može odrediti postupanje institucija ukoliko se nasilje ponovi ili eskalira“, navodi Cvetanovićeva.
Iako je broj prijava nasilja u ovoj godini gotovo za trećinu manji nego lane, ona izražava oprezni optimizam, ali upozorava da statistika može prikrivati realnu sliku.
Nasilje nad starima i muškarcima – tema o kojoj se ćuti
Cvetanovićeva ukazuje i na porast nasilja nad starijim osobama, najčešće roditeljima, kao i na zanemarivanje, koje se takođe smatra oblikom nasilja.
„Postoje i prijave nasilja nad muškarcima, ali zbog stida žrtve često odustanu od svedočenja“, dodaje ona.
Brojke iz Leskovca
-
190 prijava za nasilje nad ženama podneto je Osnovnom sudu u Leskovcu tokom 2024. godine
Ako stepropustili...
-
79 prijava zabeleženo je u prvoj polovini 2025. godine
Tužilaštvo smatra da bi jedinstvena baza podataka o počiniocima nasilja značajno unapredila rad svih institucija u lancu zaštite žrtava.
Ovaj video i tekst omogućio je grad Leskovac sufinansiranjem projekta “Točak poverenja”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izržavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
D.Marinković, S. Stojiljković
Питајте у социјалну заштиту како их штите. Никако, истерају их одмах.
Da li stvarno postoji sistem zaštite ili je samo „mrtvo slovo na papiru“. Lepo kaže Nešićeva – postoje zakoni, ali se ne primenjuju. Kao i u svim sferama društva. E sad, da li je u pitanju korupcija (u širem smislu) ili svesna popustljivost države u kažnjavanju, da li je u pitanju neobučenost službi ili nešto treće, to bi trebalo tužiteljka da ispita.
Pa ko tamo radi ništa me ne čudi !!!
Sve Ćacika do Ćacike , a ni muški nisu bolji …
Naravno mislim na Zavod za socijalno
Ćacilend na max
Tako sam ja mesec dana isla u socijalnu sluzbu u Leskovcu i plakala i molila za zaštitu, slala mejlove, zvala policiju i niko ništa ne preduzima i niko nije odgovoran za pretnje. Policija kaze idi u socijalnu sluzbu, soc. s. tj takozvani“deciji psiholog“ pita zasto nisam prijavila nasilje, ona nema tu prijavu ne moze ona tu da uradi nista da bi zastitila mene i dete. Onda ja lepo uzmem kofer i sad niko ne zna ni gde zivim, ni kako zivim. SOCIJALNA SLUZBA JE POSTALA DNO DNA.
Kada institucije koje su zakonom obavezane da štite žene i decu ne reaguju na vreme, posledice snose žrtve, a ne sistem. To nije zaštita – to je propust države.
Nazovimo stvari pravim imenom
SNS
Taj isti „direktor“ socijalne službe je do pre nekoliko godina nosio pakete penzionerima na vrata. Kad udješ u socijalnu službu svi poznati paketari.
Žalosno ! Žene su bespomoćne, niko ih ne shvata ili ne želi da ih shvati sve dok ne bude kasno.Ti isti napasnici i ubice nisu sada postali, to je odavno prisutno ponašanje kod njih, i takve niko nije na vreme procesuirao. Da su na vreme privedeni, lečeni, do ovoga ne bi došlo. U ovakvim situacijama najviše stradaju žene i deca i to zahvaljujući neradu institucija.
Ne razumem zašto se ne napiše ime socijalne radnice,ime policajca,ime advokata,tužioca,sudije….pa neka odgovaraju za nepostupanje i posledice.