Nova poskupljenja donela su još veće izazove za građane koja ionako imaju mala primanja. Već nam odavno svima ,,miriše na devedeste“, a novinski članci sada ne ukazuju samo na svakodnevna poskupljenja, već i dele savete kako da ih preživite. U nekima od njih ćete se pristetiti trikova mama iz devedesetih i naučiti kako da se pomirite sa sudbinom i rasporedite platu samo na ono najosnovnije, pirinač, pasulj i ,,embargo“ recepte.
Svaki treći građanin Srbije ne može da priušti neočekivani trošak od 140 evra jer toliko nema u kućnom budžetu, svaki deseti nema dovoljno novca da adekvatno zagreje stan ili kuću, dok gotovo svaki drugi ne može da ode na nedelju dana odmora van kuće, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu.
Nova poskupljenja i oštre mere štednje, podsećaju na vreme inflacije do te mere da se saveti kako skrpiti kraj sa krajem iz tog perioda mogu primeniti i danas.
U takvoj situaciji ne pale klasični saveti stručnjaka. Ne možeš svaki put da štrpneš po malo i ostaviš sa strane, jer baš i nemaš šta da štrpneš. Ne možeš da preraspoređuješ prioritete, jer nemaš ni za najosnovnije namirnice. Kako štedeti u takvoj situaciji? Zapravo, kako preživeti ceo mesec?
Najveći izazov devedesetih, kao i danas, bio je kako prehraniti četvoročlanu porodicu.
„Često se prisećamo kako je dedin recept bio ‘šaka pirinča’ – pošto od jedne šake pirinča može da se napravi ručak za celu porodicu. To nam je i ostalo, da uvek kad je frka kupujemo pirinač, sočivo, pasulj“, priča Ana (35). „Za ostalo se išlo u selo, skupile bi se i po tri porodice da se dele za benzin pa zajedno kupe namirnice po povoljnijim cenama.“
„Imala je školsku svesku A5 formata, na kockice i na svakoj strani je napisala po jedan broj od 1 do 31. Svaka strana predstavlja po jedan dan u mesecu. Kad legne plata, na svaku stranicu stavi određenu svotu novca i to je novac koji tog dana može da potroši. Naravno, ne idu u svesku sve pare koje ima, već ono što ostane kada odbije novac za račune i ostale obavezne dažbine od plate, plus određenu svotu koju želi da uštedi. I onda svakog jutra uzme samo pare za taj dan i zaboravi da sve ostale postoje. Zadatak je iskombinovati se da te pare budu dovoljne na dnevnom nivou, a veće kupovine ostavljaju se za kraj meseca od novca koji je ostao“, objašnjava Ljubica (28).
To onda automatski podrazumeva planiranje potreba, nema navlačenja na akcijske ponude, niti iznenadnih kafa s drugaricama.
U početku može da deluje teško, posebno ako vam je zacrtana svota novca za dan jako mala. Bilo je perioda kada je ova metoda služila samo tome da rasporedimo novac tako da preživimo ceo mesec, pa je „štednja“ uvek ostajala prazna. Ali bilo je i perioda kada smo ovako zaista uspevali da uštedimo“, zaključuje Ljubica.
Kod Bojanine (33) mame je prilično jednostavno: “Odvojim od plate za dažbine i dnevni trošak, a ostatak sakrijem u pregradu, kao nemam”. Ipak, Jelenina (26) mama je dodatno razradila taj sistem.
“Moja mama ima ukupno četiri novčanika: jedan je mini – za prodavnicu i dnevne potrepštine, jedan koji je kućni ‘javni budžet’ i gde je takođe protok novca vrlo fluidan, postoji treći koji je štek i koji u stvari predstavlja porodičnu štednju i četvrti za crne dane o kom kruži glasina da postoji, a niko ga u kući nikad nije video. Sreća, pa nije često bilo ni potrebno da se dira“, objašnjava Jelena.
