Gojko Veličković izneo lično viđenje svoje vladavine od pre 19 godina – VIDEO

Čovek koji je bio predsednik opštine Leskovac u vreme kada je napravljen dug prema izvođačima radova na izgradnji Medicinske škole kazao je danas da lokalna samouprava nema nikakave veze sa dugom od 181 miliona dinara koji danas postoji, pa su gradu onemogućena redovna transferna sredstva iz republičke kase.

Gojko Veličković je za skupštinskom govornicom kazao da je bilo dogovoreno da Ministarstvo finansira radove sa 80 posto izgradnje Medicinske škole, a lokalna samouprava sa 20 posto.

“Lokalna samouprava je svoje obaveze izmirla. Ministarstvo nije. Neko je iz ministarstva stavio rampu smatrajući da ta obaveza ne treba da se plati“, rekao je Veličković.

Veličković je zamoljen da izađe za govornicu i govori o ovoj temi na moblu sadašnjeg gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića, nakon što je odbornik Grupe građana „Za Leskovac zajedno“ Nenad Zdravković kazao da za ovaj dug ne može da se skloni odgovornost sa tadašnje vlasti.

A Veličković je ovu priliku iskoristio da progovori o navodnoj torturi koju je tada trpeo kao neko ko je neposredno izabran za predsednika opštine.

“Ja sam bio neko iza koga nije stajala velika stranka. Bio sam pod ogromnim pritiskom Demokratske stranke, saslušavan sam 11 puta, pretilo mi se hapšenjem. Ja sam čuo priče, ali ne volim insinuacije, da je izvođač bio uslovljen načinom plaćanja i da nije hteo da se pridržava ponuđene priče i da je zato došlo do zastoja u plaćanju iz republičke kase. Oni su tužili državu i dobili na sudu. Svako vraćanje na tu priču je osuda predhodne vlasti.Ulazite u dugove iz 2005. godine koji su dugovi države. Ova lokalna samouprava nema ništa sa tim“, rekao je Veličković, te nabrajao kako je u njegovo vreme u Leskovac stigao gas, deponija Željkovac i još neki kapitalni projekti.

Ceo njegov govor poslušajte u videu ispod:

A pošto je od tog vremena dosta vode proteklo, mi podsećamo na kratku biografiju ovog, nekada najuticajnijeg, političara u gradu na Veternici.

Rođen je 1952. godine u selu Lozane nadomak Bojnika.

Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Karijeru počeo kao novinar i urednik na Radiju Novi Pazar. Početkom osamdesetih počinje da radi u Opštinskoj upravi grada Leskovca.

Politički se angažuje početkom devedesetih godina i to tako što postaje član SPS-a. Bio je poslanik u Skupštini Srbije od januara 1994. do marta 1997. godine. Zajedno sa Branislavom Ivkovićem 2002. godine osniva Socijalističku narodnu stranku. Predsednik stranke postaje 2004. godine kada je Branislav Ivković istupio iz partije.

Bio je predsednik opštine Leskovac u periodu od 2003. do 2006. godine.

Na izborima 2008. izabran je za odbornika leskovačke skupštine, a njegova stranka nastupila je tada u koaliciji sa G17 plus. Veličković je potom pristupio Socijaldemokratskom savezu Srbije Nebojše Lekovića, postao potpredsednik stranke i predsednik Gradskog odbora te stranke u Leskovcu.

Zbog zloupotrebe položaja i drugih krivičnih dela u podeli novca namenjenog za pomoć socijalno ugroženim građanima Leskovca osuđen je juna 2011. godine na 10 godina zatvora. Apelacioni sud u Nišu je aprila 2014. godine naložio novo suđenje, a marta 2016. je zbog nedostatka dokaza pravosnažno oslobođen svih optužbi.

Decembra 2012. godine ga je gradonačelnik Goran Cvetanović (SNS) imenovao za svog pomoćnika.

Od tada, nikada javno ali često, sam Cevtanović priča kako je zapravo on pomogao Veličkoviću da ne bude osuđen, ali da mu je najveća politička greška što ga je upravo on na neki način “rehabilitovao”.

I pored toga, avgusta 2014. godine postavio ga je za vršioca dužnosti direktora Gradske autobuske stanice u Leskovcu.

U međuvremenu, u javnosti je odjeknula i vest da je Osnovni sud u Lebanu oduzeo porodičnu kuću Gojka Veličkovića i dodelio je supružnicima Vidanović iz sela Karađorđevac.

Odluka je usledila posle 17 godina sudskog spora koji su Vidanovići vodili protiv Veličkovića jer ih teško povredio u saobraćajnoj nezgodi, i posle trogodišnjeg izvršnog sudskog rešenje.

Oni su ostal invalidi posle saobraćajne nesreće u kojoj je za krivca proglašen Gojko Veličković. Saobraćajna nezgoda dogodila se avgusta 1992. godine na putu u blizini Pašine Česme.

Veličković je dosuđen na preko 50 hiljada evra odštete, a kako nije platio, sud je odlučuio da se prodajom nepokretnosti namire dugovanja.

U javnosti je poznato da su održane tri bezuspešne licitacije Veličkovićevog doma, a kako se ceo process završio, za sada nije poznato.