Iako je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović naglašavao kako kako grad ne sme da plati dugovanja Medicinske škole, građani će ipak izmiriti ovu obavezu i to u iznosu od skoro 130 miliona dinara.
Ovo je odlučeno u subotu na sednici gradskog veća, kada je usvojena Odluka o davanju saglasnosti na Sporazum o regulisanju međusobnih odnosa između ZZ “Novogradnja” u stečaju iz Leskovca, Medicinske škole u Leskovcu i Grada Leskovca, kao i predlog Odluke o davanju saglasnosti na Sporazum o regulisanju međusobnih odnosa između SZGZ “Mladenović Vojislav PR” iz Leskovca, Medicinske škole u Leskovcu i Grada Leskovca.
„Nakon preispitivanja sudskih postupaka i donetih presuda i nakon analize izvršenja koja su bila na računu do Medicinske škole, došlo je do izvesnih korekcija, tako da kod dugovanja prema ZZ ‘Novogradnja’ na ime glavnog duga treba isplatiti iznos od 36.462.230 dinara, a na ime sudskih troškova i troškova izvršenja 1.088.300 dinara, te na ima obračunate zakonske zatezne kamate u iznosu od 78.998.721 dinara. Ukupno to iznosi 116.549.251 dinar. ZZ ‘Novogradnja’ je u postupku uređivanja sporazuma odustala od 20% sredstava koja su predviđena za dospelu kamatu, što je nekih 15,8 miliona, te je ukupni dug oko 100 miliona. Ovaj dug će biti isplaćen u četiri jednake rate počev od juna meseca. Dugovanja prema SZGZ ‘Mladenović Vojislava iznose’ 12.946.947 dinara, nakon smanjenja od 20% za prispele kamate, što je iznos od 1.548.000 dinara. I ovaj iznos će biti plaćen u četiri jednake mesečne rate počev od jula meseca”, piše u obrazloženju odluke.
Podsetimo, Grad Leskovac u aprilu ove godine čak nije dobio ni redovna sredstva iz transfera budžeta Vlade Srbije od 75 miliona dinara zbog blokade računa Medinske škole u Leskovcu, koji datira još iz 2005.godine.
ŠKOLA “NA DOBOŠ”
Inače, do apsurdne situacije došlo je maja 2005. godine kada je školu zahvatio veliki požar. Niko nije povređen, ali je staru montažnu zgradu vatra znatno oštetila. Tadašnji prvi čovek srpske prosvete Slobodan Vuksanović još iste večeri je obećao da će ministarstvo pomoći gradnju novog objekta:
„Ministarstvo prosvete i sporta će u najkraćem, hitnom, roku obnoviti zgradu Srednje medicinske škole u Leskovcu… Ministarstvo će obezbediti dobar deo sredstava za novi objekat.“ (TV Leskovac, 9. 5. 2005. godine)
Ubrzo dolazi do susreta ministra i predsednika opštine Leskovac, Gojka Veličkovića, gde je napravljen dogovor ko će koliko troškova da snosi u obnovi.
„Ministarstvo će u izgradnji škole učestvovati sa 80 odsto finansijskih sredstava“ (ministar prosvete Slobodan Vuksanović, B92, 11. 5. 2005. godine).
Isto potvrđuje i tadašnji predsednik opštine Leskovac Gojko Veličković.
„Ministarstvo prosvete, Vlada Republike Srbije, učestvuje u izgradnji škole sa 80 procenata, lokalna samouprava sa 20 procenata. Rok završetka objekta je 40 dana.“ (TV Leskovac, 11. 5. 2005. godine)
Radovi na saniranju posledica požara i izgradnji novog objekta počeli su nekoliko dana kasnije. Bez ikakvog tendera, sa izgovorom da objekat mora biti otvoren na Vidovdan, kako škola ne bi kasnila sa nastavom, za izvođača radova izabrano je leskovačko preduzeće „Novogradnja“. Ushićen je i tadašnji direktor, Jovica Marinković, ali shvatiće ubrzo da će to da mu se obije o glavu.
Posao nije završen u roku koji je najavljivan, ali je nova školska godina, ipak, započeta je u novoj zgradi. Lokalna samouprava je izmirila svoj deo troškova, ali je ministarstvo prosvete ostalo dužno građevincima 42,5 miliona dinara. Dug se tokom godina uvećavao za kamate i sudske troškove, pa se sada praktično duplirao i iznosi čitavih 84 miliona dinara. Izvođač radova više nije mogao da čeka na isplatu, pa je rešio da tuži dužnika, a to je – škola.
USMENI UGOVOR NE POSTOJI
Tragedija škole počinje odmah nakon njenog otvaranja, 7. septembra 2005. godine. Direktor Marinković je tada stopirao izgradnju fiskulturne sale jer je shvatio da će čitav proces prerasti u „obećanje – ludom radovanje“. Naime, jedini validni papir koji postoji oko izgradnje objekta potpisali su direktori Novogradnje i Medicinske škole, 23. maja 2005. godine, a vrednost radova je procenjena na preko 150 miliona dinara. U tom ugovoru piše da je izvođač radova na novoj zgradi, dvorištu i novoj fiskulturnoj sali „Novogradnja“, a da je investitor škola. Od ministarstva i opštine – ni pomena.
Na osnovu tog ugovora, „Novogradnja“ je 2008. godine podnela krivičnu prijavu protiv direktora Jovice Marinkovića zbog neizmirenja dugova. Postupak je vođen pune dve godine, a bivši direktor je, po oceni tadašnjeg Opštinskog suda u Leskovcu proglašen neodgovornim za čitavu situaciju, ali ne i kriv. Direktor je, dakle, pred zakonom bio čist. Marinković ovo nije poricao, i nije ni mogao, potpis je potpis, ali kazao je da je bukvalno bio nasamaren i ucenjen od čelnika lokalnih vlasti i ljudi iz Ministarstva prosvete.
„Meni je rečeno da ću samo biti posrednik u čitavoj stvari. Na meni je bilo da potpišem papire i verujem datom obećanju. A šta biste vi uradili ? Kada vam neko kaže dobićete novu školu, samo ćutite i radite šta vam se kaže, samo lud bi to odbio u takvom trenutku. Ja bih bio lud da nisam želeo da se nova zgrada završi što pre.“ (bivši direktor škole Jovica Marinković, TV Leskovac, 11. 1. 2011. godine)
I iz Novogradnje su govorili da su ih u to vreme pritiskali sa vrha da što brže završe radove.
„Radilo se udarnički jer su nas pritiskali i iz lokalne samouprave i iz Ministarstva prosvete.“ (direktor „Novogradnje“ Vojislav Mladenović, Blic, 29. 12. 2010. godine)
Ugovora između ministarstva i opštine sa školom ili graditeljima, međutim, nema. To navodi na zaključak da je reč isključivo o usmenom dogovoru između Slobodana Vuksanovića i Gojka Veličkovića i nekoliko neobavezujućih parola upućenih medijima. Ispada, dogovorili se ljudi, ali samo na „majke mi“. Tada aktuelna lokalna vlast ističe da ih ništa ne obavezuje prema Novogradnji.
„U arhivi nigde nismo pronašli ugovor koji po bilo kojoj osnovi obavezuje Leskovac da plati izvođača radova – bio je kratak Slobodan Kocić, gradonačelnik Leskovca, a načelnik Školske uprave u Leskovcu Bratislav Vasić je rekao da je slučaj Medicinske škole podigao na najviši nivo u Ministarstvu prosvete.“(Blic, 29. 12. 2010. godine)
NASLEĐE MINISTROVO
Vuksanović već odavno nije na funkciji ministra i verovatno nikada neće snositi odgovornost za prazna i neodgovorna obećanja. Ipak, njega se nasledio stranački kolega iz DSS-a Zoran Lončar, ali se ni on nije latio ispunjavanja obaveze koju mu je prethodnik ostavio u amanet. Ministar prosvete Žarko Obradović je takođe znao za nevolje leskovačke škole, ali ni iz njegovog kabineta nije stigla pomoć.
„Ministar Žarko Obradović i njegovi pomoćnici prilikom svakog boravka u Leskovcu obećavali su da će iznaći rešenje za sukcesivnu isplatu duga. Pri tom su tvrdili da je cena gradnje škole astronomska i najavljivali trojnu komisiju Vlade Srbije koja bi ispitala sve okolnosti u vezi sa cenom i gradnjom. Ništa od toga nije učinjeno, a izvor ‘Blica’ tvrdi da dug Medicinske škole nije ušao u budžet Ministarstva za narednu godinu.“ (Blic, 29. 12. 2010. godine)
Nije, takođe, jasno ni kako je škola mogla da dozvoli da dugovi i problemi toliko narastu, da ih „Novogradnja“ tuži i da izgube spor.
„Od septembra 2005. godine, kada smo se uselili u ovu školu, problemi traju i sve su ozbiljniji, ali se nadamo da će lokalna samouprava i država, odnosno Ministarstvo prosvete, pronaći rešenje.“(tadašnja direktorka Medicinske škole od 2007. godine Zorica Kastratović, Danas, 11. 1. 2011. godine)
Sadašnja direktorka Marija Savić ponavlja sličnu rečenicu, ali se za razliku od prethodnika obraćala svim višim instancama za pomoć u rešavanju problema. Ipak, škola je izgubila spor pred sudom i moraće da isplati milionsko dugovanje izvođaču radova.
„Mi i dalje nosimo teret na plećima. Ja sam tražila da se oni izjasne da li traže da se taj iznos isplati sa kamatama ili bez kamata, međutim, nikada se poverioci nisu izjasnili“, kazala je Savić.
Ona je objasnila da trenutno funkcionišu putem asignacije. Grad preuzima odgovornost i sva plaćanja potrebna za školu.
KOLETERALNA ŠTETA
Kada se izvođač prvi put pojavio u dvorište škole da zapleni imovinu, đaci i profesori štitili su školu od prinudne „naplate“. Ministarstvo prosvete sa rezervom gleda na čitav problem smatrajući da to što je bivši ministar nekome nešto obećao ne obavezuje sadašnjeg da ispuni. Šta će biti sa daljim obrazovanjem učenika, poslom njihovih profesora i dugovima izvođača, to ih, izgleda, ne tišti mnogo.
“Sve to je bilo u vreme ministra Vuksanovića koji je bio leskovački zet, koji je došao ovde, obećavao, Gojko Veličković je bio predsednik opštine… ali, nijedan pisani document nije postojao osim usmenog obećanja tadašnjeg ministra prosvete da će se to platiti. Do današnjeg dana nije utvrđen uzrok požara i mislim da je to predmet za ispitivanje, pa moguće i novinarsko istraživanje”, poručio je krajem prošle godine Cvetanović.
