Zakon o praćenju otpada od hrane uneo bi značajne novine u ovu oblast i sprečio rasipanje hrane bezbedne za upotrebu, a ukidanje PDV-a na donacije bio bi odličan podsticaj za proizvođače i trgovce
Najveća količina bačene hrane od 780.000 tona, koliko godišnje u Srbiji završi na otpadu, potiče od domaćinstava, čak 64 procenta. Prema podacima Ujedinjenih nacija, ostali deo izbaci se u proizvodnji ili trgovinama.
Svi su saglasni sa činjenicom da nijednim propisom ne može da se koriguje neodgovaran odnos pojedinca prema hrani u sopstvenoj kući, ali se različitim akcijama, nacionalnim kampanjama i projektima može uticati na promenu svesti kod svakog od nas. To, naravno nije lak, niti kratkotrajan proces i verovatno bi se pravi efekti pomenutih programa mogli videti tek za deceniju ili dve.
Čini se da se činjenici da petina stanovnika Srbije živi na rubu siromaštva i ne može sebi da priušti ni tri obroka, ne pridaje zaslužena pažnja, niti javnost redovno podseća na nju, jer inače ne bismo došli do poražavajućeg podatka da, u proseku, svaki od žitelja ove države, godišnje baci 108 kilograma hrane.
Gotovo 20 odsto hrane u Srbiji baca se na putu od proizvođača do trgovina, dok istovremeno isto toliko stanovnika živi na ivici siromaštva.
I dok se radi na podizanju svesti o racionalnom korišenju hrane, istovremeno bi ozakonjenjem ove oblasti moglo mnogo toga učini, jer veliki lanci trgovine, rizik od bacanja hrane često prebacuju u trgovačku maržu. To se direktno odražava i na cene.
Iako su, smatraju stručnjaci, pojedini proizvodi, poput testenina, brašna i šećera, upotrebljivi i bezbedni i nakon datuma označenog na ambalaži, trgovinski lanci ih bacaju ili spaljuju, umesto da ih doniraju.
Važno je da velike trgovine bolje upravljaju lancem nabavke, a novi zakon o praćenju otpada od hrane, mogao bi da spreči njihov neodgovoran odnos prema hrani i rokovima. Njime je predviđeno uvođenje obaveze evidentiranja i izveštavanja o količinama bačene hrane.
U redovnim izveštajima bi se videlo ko i koliko hrane baca, a tako bi se ustanovilo da li svoj rizik od bacanja hrane, prebacuju u trgovačku maržu.
S druge strane, jedna od tema kojom će se novi zakon baviti jeste ukidanje PDV-a na donacije hrane, što bi dodatno podstaklo velike sisteme da hranu preusmere onima kojima je najpotrebnija.
Dobar deo zemalja evropske unije, a od bivših ex-yu republika Slovenija, imaju zakone koji stimulišu velike trgovine da ne bacaju hranu i odredbe kojima se kažnjavaju ako to čine. Bosna i Hercegovina već ima zakonski dokument o oslobađanju od PDV-a na donacije, pa bi se i naša zemlja mogla ugledati na ove primere.
S. Stojiljković
