Da li dobra dela više nisu bez rizika? O tome se govori u selu Alakince kod Surdulice, nakon što je muškarac M.V., koji je spasao devojku od nasilnog momka, dobio krivičnu prijavu – ne za nasilje, već za tešku telesnu povredu nasilnika.
Incident se dogodio oko ponoći, kada je M.V., slučajni prolaznik, čuo ženske vapaje za pomoć. Ne razmišljajući mnogo, uputio se ka mestu odakle su dolazali krici i zatekao šokantan prizor – mladić M.LJ. držao je devojku za ruku i kosu, dok se ona očajnički opirala.
M.V. je, prema sopstvenom iskazu, prišao i upitao zašto je maltretira, na šta je nasilnik odgovorio da će „oni to sami da reše“. U tom trenutku, M.LJ. je udario M.V. pesnicom u lice, a ovaj je uzvratio i oborio ga na beton.
Nakon pada, M.LJ. je zadobio iščašenje ramena, što je kasnije potvrdio ortoped u Zdravstvenom centru u Vranju.
Nasilniku je izrečena zabrana prilaska devojci, uz konstataciju da joj je naneta laka telesna povreda, dok je M.V., čovek koji je pokušao da je zaštiti, dobio krivičnu prijavu zbog nanošenja teške telesne povrede M.LJ-u.
Ova situacija izazvala je brojna reagovanja na društvenim mrežama, gde se korisnici pitaju kako je moguće da osoba koja je priskočila u pomoć biva tretirana kao počinilac krivičnog dela.
“Šta da radimo sledeći put? Da gledamo i ćutimo dok neko trpi nasilje?”, glasi jedan od komentara koji najbolje oslikava osećanja građana.
Pravni stručnjaci napominju da zakon poznaje institut „nužne odbrane“, ali upozoravaju da se u praksi često preispituje da li je reakcija bila proporcionalna pretnji.
I dok institucije vode postupke, u Alakincu ostaje gorak utisak da je dobra namera mogla skupo da košta onoga ko je hteo da pomogne.
