Na dvanaestom DDF-u biće organizovan dvodnevni bubnjarski seminar (29. i 30. septembra) gde će polaznici imati dovoljno vremena da sa jednim od najboljih pedagoga u ovoj oblasti u Srbiji (a i šire), steknu nova znanja i veštine. Svoje umeće, sa bubnjarima koji zaista žele da uče od najboljih, podeliće Miroslav Karlović Karlo, profesor kod koga su svoje znanje sticali najbolji bubnjari regiona. Svi koji su prisustvovali bubnjarskim radionicama ili koncertima Drum Dum Festa, rado se sećaju Marka Đorđevića, Pere Radmilovića, Duce Ivaniševića, pa će dragocena informacija biti da su ti ljudi, u nekoj od faza svog usavršavanja, učili od profesora Karlovića.
- Drum Dum Fest će biti održan 29. i 30. septembra u Leskovcu
Upravo pedagoški rad kojim je Karlo ostavio i ostavlja neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Balkana, kao i neverovatno umeće u sviranju, koje bubnjevima daje novu dimenziju u svakoj kompoziciji, jesu razlozi zbog kojih je organizatorima festivala čast da Nagradu za životno delo ove godine uruče baš njemu.
Ovim povodom smo razgovarali sa profesorom Karlovićem o njegovom radu i odnosu prema instrumentu kome je posvetio svoj profesionalni život.
DDF: Kako će izgledati seminar? Da li možemo da dobijemo kratak opis toga šta polaznike očekuje u dva dana druženja sa vama?
Karlo: Ja bih prvo ispričao to što mislim da je bitno, odnosno, šta je to što sublimira moje iskustvo u kontaktu sa instrumentom, i koje bi, nadam se, moglo da pomogne onima koji slušaju da skrate put do uspešne kontrole nad bubnjevima, što je u mom slučaju išlo krivudavom linijom, dakle – da njima ispravim tu liniju. To neće biti stereotipna bubnajrska radinica. Svako od mojih obraćanja biće podržano praktičnim delom. Ukoliko na tom seminaru ne budu dobili jasnu sliku šta je zapravo suština problema u vladanju instrumentom, smatraću da sam promašio razlog za dolazak (smeh).
DDF: U čemu je najveća draž Vaših predavanja?
Karlo: Vezano za instrument koji ja predajem – da shvate kako se taj instrument kontroliše. Dakle, ja ne učim nekog muzici, to nije u ljudskom domenu, ja mogu da ih naučim kako da prenesu to što je Bog dao, to poimanje muzike, kako da to kroz instrument prenesu, sa što manje vremena provedenog za instrumentom ili sa što manje pogrešno koncipiranih sati provedenih za bubnjem. Dakle, to je osnova, to je moje iskustvo. Ja sam sam sebe ispravljao tokom života i voleo bih da oni tu krivu liniju izbegnu. To je cilj prenošenja informacija na mom seminaru.
DDF: Koji je, po Vama, najbolji uzrast, kada dete treba da uzme palice u ruke?
Karlo: Da, to je decenijsko pitanje. Kada je moje iskustvo u pitanju, i ovo što ću reći nema veze sa opštim, ima veze sa mnom, nisam uspeo da doprem do svesti dece ispod 10 godina. Ali to može biti moj lični problem, to je jedna druga vrsta pedagogije, ja sam možda malo „kockast“.
DDF: Kako je sve počelo? Vaš prvi instrument nije bio bubanj?
Karlo: S obzirom da mi je otac bio čelista Beogradske filharmonije, ja sam prvo učio da sviram klavir, no, negde u prvoj godini Gimnazije, ne znam kako, mi smo pravili bend. Ja sam svirao klavir, pa i gitaru, onako, malo amterski, ali rekao sam da želim da sviram bubnjeve, iako o tome, u tom momentu, nisam ništa znao.
DDF: Koja Vam je najdraža uspomena iz Vaše karijere?
Karlo: Ja sam u tom svom muzičkom delu imao nekoliko polja, a to su džez, klasika, savremena klasika. Govorimo o vremenu kada sam završio Muzičku akademiju, 1980. godine, u Gracu (Austrija). Onda sam nekoliko godina sarađivao sa Beogradskom filharmonijom, što je bilo jedno neverovatno iskustvo, gde je to bio ozbiljan segment. Tu je bila i saradnja sa velikim orkestrima i „Big bendovima“ iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Ljubljane, Budimpešte, ali svaka od tih saradnji je imala uticaja na moj rast.
DDF: Iz Vaše perspektive, zašto je važan Drum Dum Fest?
Karlo: Zato što svest o tome šta jesu bubnjevi, nažalost, još nije u glavi ljudi, a ni bubnjara, odnosno muzičara, dovoljno jaka i jasna. Svest o tome koliko taj instrument nije ono što se misli da jeste, a koliko jeste ono što ne znaju. Ono što jeste: jedan koordinaciono složen instrument, i vrlo suptilan, muzikalan, koji uopšte ne zaostaje ni za jednim melodijskim instrumentom, pod uslovom da onaj koji ga svira jeste na tom nivou da to može iz njega da izvuče.
Možda je zanimljivo uz ovaj razgovor preneti i jedan komentar sa bubnjarskog foruma u kome o profesoru Karlu kolega kaže sledeće „Na zalost, vise nije toliko sviracki aktivan, ali u svoje vreme je pržio sa grupom Jazzy, a njegova svirka na Balaševićevoj ploci Bezdan je, uz Djidjijevu (Jankelić) svirku sa Mandicem na albumu Zbog Tebe Bih Tucao Kamen, jedan od najsvetlijih primera profi studio svirke iz ex Yu.“
Takođe, širem auditorijumu je Karlo poznat i po svom radu sa popularnim bendom iz osamdesetih, Džakartom.
Razgovarala Milena Mima Ilić
