Leskovčanin Gradimir Mitić koji je bio uhapšen zbog dilovanja droge 2006. godine u Beogradu, tvrdi da je prilikom hapšenja bio žrtva neverovatne policijske torture.
Kako je ispričao u emisiji “Iza brave”, koja je sinoć emitovana na Televiziji Happy, umesto da bude saslušan, bio je brutalno pretučen od strane policajaca
“Jas am tu tolike batine dobio. Terali su me da se izujem, da skinem čarape, onda su mi stavili jednu stolicu ispred, ja sam tu podigo noge i bejzbol palicom su me tukli po tabanima. Ja ne mogu da opišem kakv je to bol. To je bol koji osećate u testisima. Pa me spuste dole u podrum na par sati, pa me opet izvuku gore… Jas am bio toliko prebiven da sam bio sav modar”, deo je ispovesti ovog Leskovčanina koja je emitovana sinoć na televiziji sa nacionalnom frekcencijom.
Advokat Marko slijepčević, koji godinama postupa kao branilac u krivičnim predmetima, kaže da je imao klijente koji su mu se žalili da je protiv njih protivzakonito primenjena sila.
“Policija nema prava da tuče lica lišena slobode već moraju da im pruže sva ona zagarantovana ljudska prava”, objašnjava.
Surovu ispovestu koja do sada nije ugledala svetlost dana, niti je iko smeo o tome da priča, pogledajte u linku ispod:
Mitić je krajem 2020. godine pokrenuo Nevladinu organizaciju “Novi život” za zaštitu građana sa krivičnim dosijeom.
“Mi ćemo se boriti za prava osuđivanih lica, koja su uskraćena za mnogo toga što im sleduje. Bilo gde da konkurišete za posao traže vam potvrdu da niste osuđivani ili da protiv vas ne vodi krivični postupak. I šta to znači? Da smo mi automatski diskriminisani i da za nas nema mesta u društvu za koje su nas spremali iza rešetaka. Ustav Republike Srbije garantuje nam ista prava kao i svim građanima nakon odsluženja kazne, ali to je samo na papiru i to mora da se promeni”, ističe Gradimir.
Jer svi su prošli isto što i on– izašli iz zatvora, hteli da započnu normalan život, da se zaposle, i naišli na zatvorena vrata.
“Ja sam konkurisao u Juri i Aptivu u Leskovcu, u mlekari, bio sam iskren, nikada nisam krio da sam u svojoj prošlosti imao problema sa zakonom, i automatski su mi vrata bila zatvorena. I šta mi je ostalo? Ništa! A imam suprugu i troje dece koje moram da prehranim. Da li treba ponovo da se vratim kriminalu i ulici?”, pita se, tvrdi, opravdano.
I dodaje da nema boljih radnika od bivših zatvorenika.
“To odgovorno tvrdim. Jer svi mi već prolazimo određene obuke I imamo svoje poslove u zatvoru. Mi tamo samo ne ležimo, kao što ljudi zamišljaju, već odrađujemo puno radno vreme. Sa druge strane, svaki gazda neće imati lojalnije radnika od bivšeg osuđenika jer takav čovek samo želi da se vrati u normalan život. Jedino što je potrebno je da mu se pruži šansa”, navodi Mitić.
Zbog toga što je datih prilika malo, bivši osuđenici se, tvrdi, vraćaju kriminalu ili odlaze “preko”.
“Moj prijatelj iz zatvora je otišao u Englesku i tamo vodi potpuno normalan život. Zapošljen je u preduzeću koje prima upravo i samo bivše zatvorenike. Na zapadu postoje čitave kompanije koje se uporavo bave resocijalizacijom takvih ljudi. Sa druge strane, naša država poslodavcima koji bi se možda i odlučili da zaposle povratnike iz zatvora ne daje nikakve podsticaje”, dodaje Mitić.
A često je, kaže, i licemerna.
“Iako se, recimo, na konkursima za državne činovnike zahteva besprekoran dosije, on nije neophodan za najviše predstavnike vlasti. Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da je za kandidaturu neophodno samo državljanstvo i punoletstvo. Eto, oni mogu da vode državu, a mi ne možemo ni da se zaposlimo”, komentariše Gradimir Mitić.
Gradimira možete podržati i korišćenjem njegovih usluga dubinskog pranja tepiha i nameštaja: https://pranje-tepiha-dubinsko-pranje…
Ako stepropustili...
Pa njega li, Marinkoviću, štitiš od mojih komentara? Jel se ti plašiš ovog kokošara?
Nidžo, pusti takve tipove i nemoj se baviti njima. Čovek može da pogreši u sobraćaju, da izazove nezgodu sa smrnim ishodima, može i sa parama koje nisu njegove da unesreći veliki broj ljudi, da se zabroji, da u tuči povredi nekoga ili ga nehotice ubije….ali kad je neko svesno radio sa „tim“ i još se hval i po svemu sudeći i dalje ne vidi ništa ružno i nenormalno u tome, onda sa takvima nema priče. Da sam nekim ludim, bolesnim slučajem, ja tako nešto uradio, odrekli bi me se i otac i majka i rodbina, morao bih da se odselim gde me niko ne poznaje. Sad kao hoće da se socializuje, a… ajde da ne pišem više, neće mi objaviti komentar, jer je iz nekog razloga uredniku ovaj lik zanimljiv. Po meni može biti zanimljiv jedino za sociologiju i neke druge naučne discipline. Nisam za izopštavanje ljudi, ali, brate, ne možeš ti nakon toga imati ista prava kao ja ili neko od mojih prijatelja. Štaviše, odavno nikog od nas to Pravo ne miluje , a kamo li tebe.
Grade moj!
Iskreno!
Bravo za hrabrost! *