Približava se vreme na izbori. Izbori, toj ti je nekad bilo ko na slavu kod kuma da ideš. Premeniš se onakoj b’š ko mladoženja za svadbu. Obučeš nove gaće, nove pantalone ispeglane da se mož isečeš na rub. A košuljka uštirkana pa si se ukočija ko Spasa u šljivu. Obrijaš se, pa se namackaš s Brion il Pino, što mirišeše fino. Od miris pocrcaju pola mačke iz komšiluk, a druga polovina zabrljavi, pa takoj zašašavena juri kučići umesto mišovi i pacovi. Lelke majke, kad izađeš na ulicu t’kv, snajke padav u nesvet il’ iščašuju šije, dok prevrću s oči i komentarišu kako si ubav. A ti onakoj uparađen si se naoštrija da promeniš vlas’, pa ti se čini da si povisok i snoviđaš se na kapiju k’o da se nešto smanjila.
Kad se takoj spremim za glasanje, komšija Đoka će crkne od muku što se neje setija da se takoj ubavo i on premeni. Mene će mi bude merak, jer je on od od onija, što su nas doveli do propas’. Stalno se muva uz vlas’ i uvukuje im se tamo kude je uvek mrak. Jes, doduše ima si od toj i korist. Zaposlija svastiku u vodovod da vaća zjala po cel d’n i pije kave i zeta u opštinu da udara pečati, a on takav duduk, da ih čuka naopačke pa stranke imav muku da dokažu da im je dokument ispravan. Mož će da dogura i do neko šefovsko mesto, ako ovija zlikovci ostanev. Neje Đoka mutav, po cel komšiluk fali precednika na opštinu, a tri put je i išeja na sendvič – ekskurzije. Dokazaja se, naročito, kad je u Beograd, po onakvu kišurinu, lično davao podršku na preCednika na državu. Kakve veze precednik na državu ima s ovuj stranku na vlas’ ne mi je jasno, pa ni što njemu davav podršku k’d će on da si bude preCednik još neku godinu.
A taj preCednik što vikav da je naš i da l’ je naš i toj ne se znaje, jer on stalno priča da će onija drugi debelo da plate. Ne mi je jasno, koji su toj onija drugi i iz koju zemlju, ako je on preCednik na svi građani u Srbiju. Đoka si znaje znanje, eve po drugi put mu donosiv paket s pirinač i pasulj iz Tunguziju i zejtin iz robne rezerve, pred isticanje na rok trajanje i makarone koje u Italiju nesu videle ni u prethodni život. S tej namirnice će si spremi slavu, a gosti ko gosti posle drugu šljivku neće baš da primetiv dal se pasulj užeg’ja i dal pirinač ima gagrice od silno stojanje u magacini. Pogača od brašno iz paket neće da bude gorčiva, jer će domaćica u njega da turi mlekce i šećer i rešen problem.
Kažem ja, znaje si Đoka, još mu preCednik vrlja pare iz helikopter i toj na ruke. Mora nešto i za popa da ima, neće on džabe da cepi gušu, sveti vodicu i seče kolač. Košta si njegovo doođenje, a naplaćuje ga ko da doodi iz Niš i toj peške. Tej pare što vrlja preCednik, iz helikopter, mora da mu je pozajmila onaj Jorgobanka Tarabaković, il’ mu gi zajmija onaj s crven nos, Batajatović se valjda vika. Mislim bata li je tata li je kuj će ga znaje, al’ obojica su radili tam gde se štampav pare i izgleda da je nešto ostalo od prekovremenu rabotu. Da se ne baci u ludo, bolje je da se dade na birači, jer glasači u ovuj kombinaciju nesu baš na cenu.
Neka si oni drugi glasaju za neku utakmicu il’ film, a birači će si znaju kuj treba da bude izabran. Kako kuj, pa preCednik. Kako bre ne bira se on, pa l’ mjegovo ime nosi listu što neće da stane. Kude li su samo pošli kad onaj, što neje porasnuja, priča da smo zbog pare na ivicu od ambis. Srbija ne sme da stane treba još da se ispita kolko je duboka taj rupa za ekonomski tigrovi. I preCednik neće da stane, razleteja se po Srbiju ko mušljika. Ovde otvori tri kilometra, onde pet, onamo obezbedija tri radna mesta, ovamo otvorija fabriku za motanje na kablovi. Čas je u Vranje, čas u tem Somboru. Ne abi on onija silni auto- putevi što gi napravi. Nekako mu draže da se vozi s helikopter, valjda što iz njega vrlja tej pare po Srbiju.
I sad se ja nešto mislim kude da zaokružujem onija iz opoziciju kad’ nam ova s’dašnja vlast donela tolko dobro da kukamo od njega. Kakva mi je toj želja da živim bolje, ko oni propali Evropljani, kude je pobegla pola Srbija.Nešto mi milo kad čujem kako se zlopate po džombavi putevi s nove limuzine i voze u vozovi što idev 500km/h, a ne ko kod nas što jure 30 km/h sat pa lepo gledaš prirodu dok meziš pečeno pilence. Možda bi mi trebali malko da patimo ko oni nesrećnici u celu Evropu pa da zaokružimo onija što su za to, a tigar nek si ide doma u Indiju ili Rusiju.
