Kada smo prestali da budemo ljudi?

Više nas ne bole suze, ni dečije, ni neke majke, ni nekog oca. Ravnodušno prolazimo kraj nesreće i što je najgore, često se sladimo nad tragedijom. Pitam sebe i sve Vas:“Kad smo prestali da budemo ljudi?“

Povod za ovo su sve češći komentari na novinske tekstove, te beležnike stvarnosti, o tragedijama koje se događaju.

I dok sa sado-mazohističkim porivima otvaramo link, gutamo reči koje opisuju tugu, nesreću, patnju i stradanje, likujemo nad tom zlom sudbinom, ponižavamo živote, sladimo se nad smrću (!) gubimo poslednju trunku ljudskosti. To je istina, hteli mi to da priznamo ili ne.

I padne mladić u Nišu zbog šećera, a svi ga ravnodušno obilaze. Pomogne vojnik povređenima u saobraćajnoj nesreći, a u komentarima se pitaju čitaoci:“Šta je on to toliko učinio da se nađe u vesti?“ I dete, ali skoro stvarno dete, premine u saobraćajnoj nesreći, a ljudi pljuju motore, tu mladost!

Sram vas (namerno malo v) bilo, sve vas koji nemate samilosti ni trunke. Pitam vas :“Kada smo aman ljudi bre prestali da budemo ljudi?“

Šta nas je to učinilo zverima slepim na tuđu nesreću, bol, patnju? Gde smo se izgubili i ima li nade da se vratimo?

Čini mi se pre samo par godina, a biće da je bilo više od nekoliko godina, znalo se da se u nevolji pomaže strancu, da se daje ruka onome koji se davi, da se saoseća sa tuđom patnjom, da ako ništa drugo, barem ne pljujemo po tragediji.

Sada je došlo neko novo vreme, koje gazi čoveka, ubija i poslednju trunku ljudskosti i što je najgore, sladi se svemu lošem što se bilo kome dešava.

Nemojte više, molim vas, ne zbog tih unesrećenih, ako već ne osećate i ne poštujete njihovu patnju, već zbog vas samih, zbog vaših duša. Prestanite da sudite, osuđujete i pljujete iz svojih udobnih fotelja i toplih soba, pustite da svako dostojanstveno nosi svoj krst, bol, sudbinu.

„Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove”. (Dis)

Probudite se ljudi i budite opet ljudi!

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!