Sklapanje transrodnog braka u Blacu, iako nije protivzakonito, ipak po principu dvostrukih aršina?

Sklapanjem prvog građanskog braka u Blacu između muškarca i transrodnog muškarca koji je promenio pol i postao žena nije prekršen zakon tvrde advokati i ljudi iz nevladinog sektora, ali istovremeno postavljaju otvoreno pitanje da li ovo društvo i sistem u Srbiji imaju dvostruke aršine s obzirom da imamo „gej premijerku sa potomstvom“.

Brak koji su u blačkoj opštini sklopili matičari između nemačkog državljanine i muškarca koji je relativno skoro promenio pol i postao žena, validan je po zakonu naše zemlje, ističe advokat iz Niša Andrija Krasić, a sa njim se slažu i aktivistkinje „Žena za mir“ iz Leskovca.

„Nije prekršen zakon jer su oni muškarac i žena. Porodični zakon Republike Srbije kaže da je brak zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. U ovom slučaju muškarac je postao žena, to je takođe, kao što ste pisali, regulisano zakonom, te ovde zakon nije prekršen“, izričit je Krasić.

Pitanje istopolnih brakova 2021. godine pokrenula je resorna ministarka Gordana Čomić, ali do dana današnjeg se nije došlo do nekog rešenja za LGBT populaciji u Republici Srbiji.

„Nemamo još uvek zakone o LGBT zajednicama. Mi imamo bračnu zajednicu muškarca i žene, a onda se kroz promenu pola i evidentiranje toga u matičnim knjigama, moguće je sklapanje braka između dva muškarca ili dve žene. Tačnije, to više i nisu dva muškarca ili dve žene. Jedan je muškarac, drugi je žena. I zakon to prepoznaje kao ispravnu stvar. Ja sam lično mišljenja da bi trebalo da se u Srbiji dozvoli sklapanje brakova pripadnicima LGBT populacije, ali što se usvajanja dece tiče trebalo bi dobro da se razmisli i da se naprave analize kako je to prošlo u svetu, pa da onda raspravljaamo o tome“, ističe Krasić.

U leskovačkom Udruženju „Žene za mir“ koje su 2016. godine organizovale „Mirovni marš“ u okviru akcije “Sve za mir, zdravlje i znanje, ništa za naoružanje”, a na kome su se prvi put u ovom gradu vijorile zastave duginih boja, zbog čega su tada bile i napadnute od strane desničarskih organizacija, misle da je slučaj iz Blaca „dokaz da neki mogu sve, a drugi ne“.

„Konkretan slučaj u Blacu… Pravno gledano je sve u redu. Ali moralno i etički? To je pitanje za ljude iz struke. Svakako, da postoji Zakon, ova manjinska diskriminisana grupa bila bi prepoznata kao porodica, samim tim bi bila i zaštićena. Niko zapravo ne postavlja pitanje kako imamo dvostruke aršine gde nam je premijerka u istopolnom braku, pritom je i roditelj. Imamo gej premijerku sa potomstvom. Dokaz da neko može, a neko ne može. Ovo su pitanja za bolje društvo, zasnovano na jednakim ljudskim pravima, kao civilizacijskoj tekovini, u kom nijedan njegov član neće biti stigmatizovan i diskriminisan“, navodi Marija Trajković iz „Žena za mir“.

Podsetimo, građansko venčanje između (sada) Ivane Nikolić i njenog izabranika je obavljeno u petak 17. februara i njemu su prisustvovali samo uži članovi ove porodice.

Ivana je iz Male Plane pa je, po logici stvari, s obzirom da Mala Plana pripada prokupačkoj opštini, venčanje trebalo da se obavi u Gradskoj kući, ali kako su rekli mladenci, nisu mogli da dobiju termin za venčanje u skorije vreme, pa su to učinili u blačkoj opštini.

D.Marinković, B.Roganović

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!