Како и зашто до студентског радија у Нишу?

.

Да бисмо разумели како до реализације пројекта студентског радија у Нишу, морамо се прво позабавити одговарањем на питање – зашто?

Једини независни електронски медиј у Београду који је емитовао директни програм током туробно-турбулентних политичких дешавања у нашој земљи крајем деведесетих и почетком двехиљадитих је био тадашњи студентски Радио Индекс. Настао је кроз дугогодишњи развој из једносатног дневног студентског радио програма и првог независног електронског медија у тадашњем позном социјализму, преко Омладинског радија Б92, затим универзитетског радија Индекс, кога је Милошевићев режим избацио из просторија Радио Београда и суштински га угасио, па и преко петог октобра, да би се коначно 2015. године комерцијализовао и постао Радио С2.

Таква радио станица представљала је етарски простор за изражавање студената који, упркос препрекама било каквог владајућег режима, нису допуштали да се њихов глас ограничи.

Данас у Србији не постоји студентских или радија за заједницу, на начин на који их познаје остатак Европе, бар не на аналогним фреквенцијама. Оно што постоји су интернетни покушају и мањи пројекти, од којих су познатији: Слушаоница 6 на Факултету за политичке науке у Београду, Омладински радио у оквиру РТВ Војводине, Радио Апарат и Радио Флукс.

Из наведеног можемо да приметимо да ниједан од ових пројеката не укључује директно студенте на југу Србије, који су најбројнији на Универзитету у Нишу.

Како бисмо стекли утисак о томе како заправо реализовати пројекат студентског радија код нас на југу, за Решетку смо разговарали са студенткињом треће године смера Менаџмент и продукција позоришта, радија и културе са Факултета за драмске уметности на Универзитету у Београду и директорком овогодишњег издања Флукс радија, Милицом Цветковић.

„Флукс радио постоји већ 15 година и настао је као решење проблема који је представљао мањак праксе на катедри за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе. Студенти са различитих смерова сарађују на пројекту и тако настаје квалитетан изворни садржај у трајању од, у овогодишњем случају, пет дана.“

Милица каже да се без професора са катедре не би реализовао тај радио, али без студената и њихове жеље да у емитовање доставе најквалитетнији могући садржај, Флукс радио не би био на тако високом нивоу продукције.

„Иако је сам радијски програм који продуцирамо заправо део редовних вежби из једног предмета, читава класа са узбуђењем доприноси реализацији пројекта. Првенствено сарађујемо са дизајнерима и сниматељима звука са нашег факултета, али су често укључени и студенти драматургије, глуме, камере, дизајна и визуелних ефеката. Доста нам је битно дружење током активне израде програма, која је почела половином септембра, а почели смо да конципирамо ту идеју још крајем прошлог семестра.“

Истиче да им је неизмерно помогло то што су сву опрему добили од факултета, и да би аудио и друга техничка опрема потребна за извођење радио програма била највећа препрека, уколико је не би имали. Из тог разлога смо из редакције покушали да ступимо у контакт са катедром Комуникација и информационих технологија (претходно катедра за Телекомуникације) Електронског факултета Универзитета у Нишу, како би сазнали нешто о тренутним могућностима покретања таквог пројекта, међутим нисмо добили никакав одговор.

Верујемо да ћемо овим чланком успети да отворимо дебату о студентском радију у Нишу и надамо се евентуалној реализацији бар краћег интернетног радијског програма у што скоријој будућности. Такође апелујемо на поменуту катедру Електронског факултета, као и на департман за Комуникологију и новинарство са Филозофског факултета да својим студентима представе могућности извођења оваквих пројеката.

До тада можете да слушате и црпете инспирацију из овогодишњег програма Флукс радија од 20. до 24. новембра на овој вези.

Аутор: Слободан Станковић

НАПОМЕНА: По жељи аутора, текст је објављен на ћирилици.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.