Trka iz naslova dogodila se nedavno, u okviru tradicionalnog Krosa RTS-a u Leskovcu i jedna je od najzanimljivijih i najuzbudljivijih u kojima je Marjan Stefanovič učestvovao, a ima u nogama stotine pretrčanih kilometara.
Iako lični na anegdotu, zaista se dogodilo da je, zamalo pobedio trojicu kenijskih maratonaca, koji su se, mimo očekivanja, prijavili za učešće na najdužoj trci na takmičenju.
„RTS-ov Kros, u Leskovcu i Zaječaru, zaista se smatraju najprestižnijim u okviru ovog višedecenijskog takmičenja, pa su trojica trkača iz Kenije, odlučila da se pojave ovde. Prvobitno je za trku na 5 kilometara bilo prijavljeno 13 iskusnih i vrlo kvalitetnih dugoprugaša iz cele Srbije, ali su svi, nakon pojavljivanja trojice momaka iz Kenije, odustali. Načuo sam da je razlog to što ih je nemoguće testirati na doping, ali ja mislim da trkačima iz Afrike, nikakav doping nije potreban da bi pobeđivali. Nakon što su svi odustali, što smatram nesportskim i nekorektnim gestom, ja sam odlučio da se takmičim sa Kenijcima“, priča za Rešetku Stefanović.
Unapred sluteći ishod, nije se predavao i uspešno je završio trku, a njegov prolazak kroz cilj propraćen je aplauzima, zvižducima i čestitkama.
„Toliko sam uživao da ovu trku smatram nečim najlepšem što sam doživeo. Naravno da sam znao koliko su mi šanse male, ali nisam želeo da odustanem. Atletika je kraljica sportova zbog toga što, uporedo sa borbom s protivnicima, vodite bitku protiv sebe samih. Testirate svoju snagu, izdržljivost, posvećenost. Bilo mi je zadovoljstvo da im pariram, a ovaj moj gest, potpuno neplaniran, izazvao je buru oduševlenja. Najpre mi je čestitao i zahvalio na podršci menadžer trojice Kenijaca, a potom i direktor Krosa. Sport treba da povezuje ljude i zato bih sve ponovio“.
Ovakvom Makijevom stavu se ne čudi niko ko ga poznaje, pa nije slučajno da je, na nedavnom dočeku učesnika globalne Trke mira, upravo on uneo baklju u Leskovac.
„Nisam se začudio pozivu oranizatora da učestvujem, jer je Trka mira najveća globalna štafetna trka na svetu, posvećena miru, skladu i prijateljstvu među ljudima. Ideja je da međunarodni tim prelazi iz zemlje u zemlju, a bar dvoje ljudi konstantno trči, dok jedan nosi baklju. U svakom gradu im se pridružuju lokalni sportisti i svako ko želi. Prelazeći iz ruke u ruku, baklja simbolizuje širenje ideje o miru. Sačekao sam učesnike na ulazu u Leskovac i poneo baklju do gradskog trga. Ponosan sam na to što sam dao bar mali doprinos širenju ideje jedinstva u svetu i potrebe za saradnjom među ljudima i narodima“, dodaje.
Na krilima lepih i zanimljivih događaja na početku jeseni, Maki se, punog srca, priprema za Leskovački maraton, planiran za nedelju:
„Jedva čekam da opet istrčim na stazu. Učestvovaću na polumaratonu i unapred se radujem još jednom izazovu. Imam informacije da je za trku na 21 kilometar prijavljeno više od 230 trkača, a gotovo isto toliko će se takmičiti na 10 kilometara. Tu je i trka zadovoljstva, duga 3.000 metara. Biće to još jedan praznik atletike u Leskovcu, pa pozivam sugrađane da isprate ovu manifestaciju. Start i cilj svih trka je na Širokoj čaršiji, a trči se ulicama grada. Još samo da nas posluži vreme“, zaključuje.
S.Stojiljković
