Državna revizorska institucija (DRI) u Srbiji nastavlja da ukazuje na ozbiljne i dugogodišnje nepravilnosti u trošenju javnih sredstava, koje se, uprkos upozorenjima, u velikom broju slučajeva ponavljaju. Iako DRI ne predstavlja organ represije, već instituciju kontrole i nadzora, izostanak reakcije nadležnih organa na pojedine nalaze ostaje jedan od ključnih problema u sistemu
U periodu od 2023. do 2025. godine, DRI je podnela oko 32 zahteva za preduzimanje mera, kao i sedam zahteva za razrešenje odgovornih lica. Time je pokrenut institucionalni postupak, ali konačne odluke su na nadležnim organima, koji u pojedinim slučajevima nisu reagovali.
Revizije pokazuju da se iste nepravilnosti često ponavljaju, što ukazuje na sistemske slabosti. Među njima se izdvajaju problemi sa nezakonitim uvećanjem zarada, poput isplate jednokratnih novčanih pomoći koje faktički predstavljaju povećanje plata, iako su takve prakse zabranjene Zakonom o budžetu.
Posebna pažnja posvećena je i finansiranju političkih stranaka. Od 2015. godine sprovedeno je 36 revizija, a zajednički nalazi odnose se na nedovoljno pravdanje utrošenih sredstava, kao i neizdvajanje zakonom propisanih pet odsto za obuku i usavršavanje. U brojnim slučajevima nije postojala verodostojna dokumentacija o tome kako je novac potrošen, zbog čega su podnošene prijave za privredne prestupe.
Kada je reč o javnim preduzećima, najveći problemi zabeleženi su u oblasti javnih nabavki, slabih internih kontrola i nedostatka transparentnosti. U pojedinim slučajevima poslovi su ugovarani bez tendera, a sredstva isplaćivana za radove koji nisu realizovani. Među najznačajnijim primerima navodi se slučaj „Srbijagasa“, u kojem su bez tendera ugovarani poslovi vredni 39 milijardi dinara, odnosno oko 300 miliona evra.
Prema podacima DRI, u poslednjih deset godina više od 20 milijardi dinara, odnosno oko 170 miliona evra, potrošeno je nenamenski ili preko odobrenih sredstava. Iako je uočen trend smanjenja ovih iznosa, problem i dalje ostaje značajan.
Revizije svrsishodnosti, poput onih u oblasti subvencija u stočarstvu, pokazale su da su dotacije rasle, dok je broj grla opadao, što je dovelo do uvođenja novih mehanizama kontrole, uključujući E-agrar i preciznije akcione planove. U zdravstvu je upućeno 14 preporuka nadležnim institucijama radi smanjenja lista čekanja, dok su u oblasti finansiranja udruženja uočeni problemi netransparentnosti i izostanka merenja efekata.
Uprkos svemu, izveštaji DRI ostvaruju konkretne rezultate. Tokom prošle godine evidentirano je više od 90 milijardi dinara imovine i obaveza, ostvarene su uštede od oko 570 miliona dinara, a nalazi revizije doprineli su i izmenama zakonskih propisa.
Izvor: Dnevnik/Intervju/DRI
