Gledam si vreme ovoj kroz prozor i sve mi liči na ponašanje na ovuj našu vlast. Šareno i promenljivo takoj k’o detinje dupe. Nikad ne znaš kad će budnu pune pelene. Godina je počela k’o bgim ubavo sa malečak sneg, da deca ne zabraviv kako izgleda Sneško Belić. Sneg je trajao t’m’n tolko da deca počnu da vikav ura, kad lakat on se otopi, a još nesu rekli ni klizaljka.
Otprilike mi takoj i izgledav sve što ovaj vladajuća sekta pravi za našu a njihovu decu, za svetlu budućnost 2027. Srbija ne sme da stane, kazujev onaj dugački s đozluci. Za njega mi i neje najjasnije koje je on na televizor. Mislim ima ga i u dnevnik i u onej smešne emisije, pa i u dečju televiziju s onog MAVrića. Da l’ je on spiker il se na mene takoj samo čini, al’ brate udavi dušu s onuj kinesku tablu i bajate vesti. Kakav mi je pa toj informativan program kad slušamo onoj što je bilo pre 12 godine. Pa toj se valjda vikav istorija. Daj ti nama brate vesti od danas. Toj dal je onaj ĐilAVs ukraja 619 miliona valjda treba da rešavav sudije i advokati, a ne spikeri na televiziju. Ovaj naočarko kad zapeni, bože čuvaj. Ovaj bija tajfun pa opustošija fabrike, ovaj pa bija pogolem, reklo bi se orkan, pa oplevija auto put i neje platija porez. Ovog niki ne sme da spomene osim mene, pa će mu platimo za toj što smo ga apsili.
Lelke boške a tek što smo okruženi s domaći i inostrani izdajice.
Što je zanimljivo svi su oni u onuj, kako gu on vikav, šolakoziciju i svi mu oni radiv o glavu i oće da ga srediv ko Panta pitu gužvaru. Al’ neće da može, sila je on. On je bre takav hrabriša da je za 12 godine sto put stao na crtu šolakoziciji u razni dueli. Il neje bilo takoj? Nešto ne mogu da se setim s kuga je on toj bija na televizor u duel za toj vreme. Možda ja i grešim čovek se svako jutro brije i onda hrabro skreše sve u brk onom preko put.
Nego da ga batalimo po tom pitanju, više da obratimo pažnju na onoj što je on napravija za ovoj vreme. Kad počneš da ga slušaš sve se misliš, a b’e koja je ovoj zemlja u koju mi živimo. Sve čekaš da ti se komšija obrati na švapski. Ko da smo daleko bili u Švajcarsku.
Kod nas je jedan doktur zadužen za Švajcarsku, al’ je eksperimenat pošao po zlo. Doktor popio nogu u švajcarsku mesnu zajednicu. Koje ćeš ne razbirav naši ljudi da treba iz op’nci da pređev u švajcarske cipele. Ako im je sad će i dalje da si nosiv piroćanci verzija 2027.
Nek je naš doktur živ i zdrav, nego, da se vrnemo na onog od televiziju. More kako će se vrnemo na njega kad se on odmetnuja u nekakav Nevjork, što ga vikav Englezi. Tam u neku zgradurinu trči po hodnici i vaća zaluđni diplomate da im podeli ordenje i medalje. Posle, na onu guzičastu televiziju priča kako se ubi od bilateralni susreti s’s svetski lideri i liderke. Priznava da je muka živa dok se sretneš s nji. Izveštili se i oni. Golema zgradurina s mnogo hodnici, pa begav ko zajci u sezonu lova. Kad uvatiš nekog ko na loto da si dobija bizona. U tuj zgradu se svi krstiv kakav je toj delija što sme da udari na Amerikanci i Rusi i sme da im grebe kola s ključ. Dobro de nećemo s’d da spominjamo ordenje i rukoljub za ruskog ambasadora i stojanje mirno pred onog zlog Amerikanca, uz šmirglanje uši.
Sve će to narod pozlatiti, a nešto pretvoriti u devize il’ skupu garderobicu iz nepostojeći fundus. Što nije jasno, ima da se razjasni, pred širokim auditorijumom ispred devet televizora i pet-šest svinjojida. Ako zatreba tu su i prateći vokAVli u Skupštini.
Živela Srbija, ma gde i kolka bila!
