Treba da pripremim tekstove za narednu subotu. Gostujem u Beogradu. Tema je onaj „Aptiv“. Pobuna. I ja.
A ja, neposlušna, gledam i slušam, šta se dešava u ovoj zemlji. Mojoj zemlji, iako se ne izjašnjavam da sam državljanka RS.
Ovo je moja zemlja. Imam je na rukama i volim njen miris.
Gledam i slušam. I pitam se, koliko košta ćutanje u mojoj zemlji? Koliko je dečjih dodataka potrošeno na jedno ćutanje? Onih istih dečjih dodataka, koji ne mogu da namire ni jednu nedelju dečjih potreba. A daju se za ceo mesec.
Koliko dečjih dodataka namiruje jedno ćutanje? Za sve one koji na mišiće napadaju ove što ne ćute?!
Rekla bih mnogo. Ne znam. Smem samo da mislim u mojoj zemlji. U sebi.
Deco naša, bez brige. Imate nacionalne čitanke. Parizer. Jaje. Kom se posreći i dva. Nemojte da jedete mnogo na mesečnom nivou. Gladna usta rasterete mozak. I može da misli.
I nemojte, kao ja. Ovo nije vaša zemlja.
Sem, ako hoćete da ne mislite. Ćutite. I na mišiće napadate ove što misle.
Mi matori, koji mislimo da je ovo „moja zemlja“ smo zaglavili. Za vas ima nade.
Da se nikada, kao ja, ne pitate.
Koliko košta ćutanje u ovoj, možda, mojoj zemlji?
Bravoooo za text!
Pre svega,zamolio bih Redakciju da objave moj komentar!!Pitam autorku ovog texta ako nije državljanka RS,da li živi u drgoj državi?Ako živi tamo negde,mislim da tamo gde je udobnije,komfornije,onda joj je lako da filozofira.Znamo mi najbolje kako nam je ovde!!
Gospon Serdar, Vi ne umete da citate, ili Vam pak ak“l slabo radi. Ne kaze Jelena da nije u ovoj nedovrsenoj drzavi, koja se, uzgred budi receno, zove Srbija. Gospodja Jelena pise da se ne izjasnjava kao drzavljanka RS! Morate da priznate da je To mnogo raqzlicitije od onog kako ti To razumes. Jer, Srbija je stvarno, ali stvarno, nedovrsena drzava prepuna prostakluka, lopovluka, pasjanluka, oceubica, pedofila, femicida, zaklanih majki od strane cerki, neobrazovanog sveta koji zivi u mitovima Predkosovskih, Kosovskih, Poslekosovskih i inih laznih mitova.
Zemlja u kojoj je i bog rekao :“Laku noc“ Ne znas Serdare da je vladika Rade , jos davnijih godina pisao: „Bog se dragi na Srbe naljutu za njihova smrtna sagrešenja. Mi, Srbi, smo dno dna u ovom i ovakvom svetu. Da imamo, Srbi, svemirsko zlo koje je gore od Antihrista, od djavola, od Satane, od Sotone, od Rogonje, a koje se odaziva na ime Aco Srbine! On je taj koji vodi, mesto LUDE MARE, svitu i svatove i ide od kuce do kuce. Cinimise, a mozda je i stvarno, da je trenutno pred tvojom kucom.Cuvej se! Procitaj pesmu Petra Pajica o Srbiji.
Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани,
што пијани што поклани.
Срби леже поред друма
из глава им ниче шума.
А из сваке српске главе
теку мутне три Мораве.
2.
Српског вођу Карађорђа
убио је други вођа.
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
дигнути су споменици.
Сад се сваки Србин бије
са две своје историје.
3.
Србин само из ината
секирчетом млатне брата.
I na kraju pesme se kaze:
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо, небеснице.
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија
под земљом цела земља Србија.
Gospon Serdar, jel Vam sada jasno da ima nas koji ne volimo da smo delovi: „Nebeskog i od Boga izabranog naroda“
Razmisli.
@Serdar
Vama je možda dovoljan dečiji dodatak?
Jeleno mome ubava, ne znam sta je lepse. dal“ Ti, ili ovaj izuzetan teks?