Jedno se mora priznati pojedinim žiteljima Radničkog naselja: znaju da se u kontejnere odlaže samo komunalni otpad, pa kabasti uredno odlažu pored njih. Tako se, malo po malo, pravi deponija sa starim nameštajem, građevinskim šutom, orezanim granama i garderobom, oko kontejnera koji se redovno prazne.
Da datira poodavno, svedoči i činjenica da se šut prilično „primio“ na zemljanu podlogu, a ostaci nameštaja dodatno su postradali na suncu. Nije ovo slučaj sa nekog okolnog puta ili daleke periferije, nego iz centra Radničkog naselja.
Kontejneri se prazne svake večeri, pa gotovo nikad nisu pretrpani, ali pojedinci vode računa o njihovoj izdržljivosti i poštuju savete da se u metalne posude ne odlaže kabasti otpad. Za to, po njihovoj proceni, služi prostor oko kontejnera.
Kad je to uradio jedan, nije opomenut ili ne daj Bože sankcionisan, „primer dobre prakse“ oslobađanja od viška đubreta očigledno slede i drugi.
Tako su kontejneri sada okruženi gomilom smeća koje ne čisti niko.
Pojedincima se čak put do odlagališta učinio predalekim, pa su ostatke prosuli desetak metara dalje. Kako se radi o upotrebljenom asfaltu, nije isključeno da je na tu ingenioznu ideju došao neko od radnika koji su nedavno radili na rekonstrukciji kolovoza baš u Radničkoj ulici.
Tako ova deponija pokazuje ozbiljne trendove rasta i da nije automobila parkiranih po sred trotoara i u njihovoj neposrednoj blizini, do sada bi poprimila respektabilne razmere.
I neko će reći, naša posla.
E, nisu, a pravi demanti udaljen je samo nekoliko stotina metara od ove lokacije. Kada je samo jedan građanin, snimljen kamerom, platio kaznu za odlaganje đubreta na rekorderskoj deponiji u Đermanovićevoj, nikom više ne pada na pamet da to radi.
Sankcije su iz Raja izašle.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
