Oj Lazare, Lazare, sitno odi, Lazare po Petrove livade, dos, dos.
Tako pesmu počinju deca, svečano obučena, sa venčićima od cveća i vrbe na glavama, ukrašenim štapovima i pletenim korpama u rukama. To su Lazarice, običaj koji se, gotovo autentično sačuvao u selima na jugu Srbije, pre sve u okolini Leskovca.
Idu od kuće do kuće, pevajući čestitaju domaćinu predstojeći praznik Cveti i za to bivaju nagrađena. Nekada samo jajima, danas, uglavnom slatkišima.
„Ova kuća bogata, dos, dos,
puna raznih dukata, dos, dos“, pevaju i udaraju štapovima o zemlju.
U Lazaricama šetaju uglavnom deca, ali je, prema zapisima etnografa, taj običaj prvobitno vezivan za mlade devojke, uzrasta od 14 do 16 godina.
Kada bi završile šetnju po selu, okupljale bi se pored reke i u nju spuštale vence sa glave. Ona, čiji venčić prednjači, smatralo se, prva će se udati.
Devojka koja nikada nije učestvovala u Lazaricama, ne može se udati ili veriti.
Običaj se prenosio s kolena na koleno i očuvao, ali danas kao najveći dečji praznik.
U video zapisu su deca iz sela Cekavica:
S.Stojiljković
Ako stepropustili...
Ovaj običaj treba da se održi i u Leskovcu a ne decu da vode na ringispil!
Bravo za videoprilog.Jako lep obicaj i nasledje deciji praznik i radost.To bi trebalo patrijarh da promovise.A cime se on bavi pojma nemam.