Savremena istorija, tek je delimično uspela da ispravi nepravdu prema srpskim ženama-ratnicama, osvetljavanjem lika i dela velike Milunke Savić. Priče o ostalim, jednako hrabrim i dostojanstvenim heroinama, i dalje su retke, a redovi koji slede, posvećeni su jednoj od njih.
Lepa kao Jelena Šaulić, tako je govorio narod, misleći na krupnooku crnku, izuzetne pojave, prodornog pogleda i britkog jezika. Rođena je 1896. godine u selu Junča Do, ispod Durmitora, ali se porodica uskoro doseljava u Sijarinsku Banju. Školovala se za učiteljicu.
Nakon što su Bugari, 17. februara 1917. godine, ubili njenu majku Stanu, ona i njen otac Perko, priključuju se topličkim ustanicima, odnosno četi Koste Vojinovića, na Radan planini. Jelena postaje borac Gajtanskog odreda. Priča se da je bila neustrašiva i da je vrlo brzo naučila da barata oružjem. Posebno se istakla u bacanju bombi.
Posle Prvog svetskog rata, udaje se za svog komandanta, Boška Bojovića, sa kojim nastavlja život u Pljevljima. Tamo je nastavila da radi kao učiteljica, ali nažalost umire veoma mlada- 21. marta 1921., u 26.-oj godini.
Zabeleženo je da se godinu dana posle njene smrti, u plemenu Drobnjaka, kojem je pripadala, nisu čule ni gusle, ni pesma.
Posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima.
U svom dnevniku, Jelena Šaulić Bojović, lepa i hrabra heroina Velikog rata, je zapisala:
Smatrala sam da činim jednu svetu i plemenitu dužnost. A vazda sam želela da umrem samo kao dostojna Srpkinja. Pa i pod neprijateljskim bajunetima, toj bi se smrti nasmejala i bez usprege i straha na susret izašla.
S.Stojiljković
Ako stepropustili...
