Leskovac je 2032. godine velika varošica, sa negde oko 40.000 stanovnika. Glavna delatnost je masovna poljoprivredna proizvodnja na stotine hektara zemlje, koju je grad kroz uspešan projekat dao u zakup stranim investitorima. Takvim potezom zbrinuti su i zapošljeni ljudi sa sela, čije su njive i imanja, pa i sama sela nestala odlivom mladih ljudi.
Industrija i dalje radi punom parom, doduše, sa sve težim prilivom radne snage, jer starosna struktura stanovništva ne dozvoljava upliv nove radne snage.
Gradska uprava je dobila još jednu sedmospratnicu, i konačno sa povećanim kapacitetima uspešno izlazi u susret gradjanima sredom i petkom.
Veliki broj penzionera uživa svoju penziju za koju kažu da nije dovoljna, ali ima za pomoć ukućanima oko hrane i računa.
Sve 3 osnovne škole u gradu imaju popunjena sva 5 odeljenja po razredu, i deca su zadovoljna koncertima, karnevalima i vašarima koje im grad i turistčka organizacija poklanjaju.
Mladi školovani ljudi su se snašli u većim gradovima ili inostranstvu, i ponosni smo na njihove uspehe jer predstavljaju Leskovac u najboljem svetlu.
Bolnica je velika i ima izolaciju od 15 cm stiropora sa novom fasadom. Nedavno je uspešno prebačen pacijent za Niš, gde mu je ugrađen veštački kuk.
Gradonačelnik koji je pre deset godina obećao da će biti na vlasti još 10 godina je ispunio svoje obećanje, i pokazao svima nama šta znači biti moralno podoban član vladajuće koalicije Srbije na čelu sa Srpskim patriotskim blokom -SPB
Baba Vanga nije uspela da zbog ratnih okolnosti preda ovaj proročki izveštaj, ali je izveštaj popisa pokazao da, sa 18.000 stanovnika manje, Leskovčanima ne treba staklena kugla ili gledanje u pasulj da shvate koliko je ambis blizu.
Nestalo je 18.000 najboljih, najškolovanijih, najhrabrijih. Nestali su baš ti ljudi koji bi tas na vagi pokrenuli ka promeni. Bez njih smo desetkovani, osakaćeni, nezalečeni, ostavljeni, napušteni.
Za povratak sjaja i dostojanstva našem gradu i stanovnicima okruga, neophodne su sve snage ujedinjene u istoj želji. Bez podela, bez predrasuda, bez mržnje i osuda.
„Naša“ i „Vaša“ deca neće naslediti partijske knjižice i poslove, niti naše zdravstvene kartone i srećne sudbine.
Naslediće samo mesto rođenja, grad Leskovac, u koji žele, mogu, i vole da žive, ili da ga se stide, i menjaju za parče tuđeg neba.
Bravo čoveče. Malo mracno i apokalipticno, ali blizu realnosti. Nece Leskovac imati 40k ljudi, imace vrlo verovatno isti broj kao i sada, dakle 60k. Problem je sto ce biti mnogo manje kvalitetnih ljudi. Logicno, kada imamo lazne doktore nauka, doktore zaposljene preko veze, ucitelje i nastavnike bez znanja i sumnjivog morala…ma ne pise mi se vise…sve je otislo u Honduras.