Jedino u Leskovcu se žičani kontejneri u obliku srca, u koje se odlažu plastični čepovi, nalaze na dve lokacije: u centru grada, na trgu i u opštinskoj zgradi i po tome je jedinstven u Srbiji. Ovde je, od kad su se humani Leskovčani uključili u akciju, prikupljeno 15 tona čepova, a naša sugrađanka Zvezdana Paunović, došla je do neophodnog pomagala.
U centru grada, zatičemo ekipu koja dva do tri puta nedeljno prazni žičani kavez za odlaganje čepova. Džakove sa prikupljenim reciklažnim materijalom, kažu, skladište u zgradi uprave, i po njih redovno dolaze predstavnici ovlašćene organizacije “Čep za hendikep“.
Zoran Martinov, za Rešetku, ističe kako se naš grad u akciju uključio odmah po njenom pokretanju i dao značajan doprinos njenoj realizaciji:
“Osim u građanima i lokalnoj samoupravi, naša organizacija je partnere našla i u Trgovinskom lancu “Aman“ u vašem gradu. Svima smo zahvalni na podršci i razumevanju za potrebe osoba sa invaliditetom. Pokušali smo da ostvarimo saradnju sa još nekim trgovinama, ali jednostavno nije išlo, pa smo odustali. Ali, nismo nezadovoljni. Naprotiv, pozitivan primer Leskovca stalno ističemo“.
Osnovana pre skoro 13 godina, organizacija “Čep za hendikep“, pokrenula je s mrtve tačke pitanje podrške osobama sa invaliditetom, koje se, osim sa bolešću, nose i sa bezbroj drugih problema:
“ I sam spadam u tu kategoriju, doduše u manjoj meri, ali mi je situacija, nažalost, vrlo dobro poznata. Kad se suočite sa invaliditetom, hvatate se za slamku spasa, jer vam treba novac za lečenje, tretmane i pomagala. Smučilo nam se da gledamo kako su, u takvim prilikama, ljudi primorani da mole za novac. Odlučili smo da nešto uradimo, a da istovremeno poradimo i na buđenju ekološke svesti. Za 13 godina, prikupili smo blizu 800 tona čepova, prodali ih i od tog novca kupili 134 ortopedska pomagala, najčešće za obolele od dečje i cerebralne paralize, a koja nisu u šifrarniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Prema nekim procenama, ovom našom akcijom je 15% plastike manje završilo u prirodi“.
Pomagala su vrlo skupa, a još veći problem je što period od apliciranja do dobijanja, kad to radi država, može da traje i 7-8 godina, kaže Martinov. Organizacija pomaže i kod kvarova, zamena delova, jer su te procedure i dugačke i komplikovane:
“ Kad kažem da smo obezbedili 134 pomagala, mislim na tri puta više uspešnih intervencija koje nismo obznanili. To podrazumeva edukaciju osoba sa invaliditetom, administrativnu pomoć, obezbeđivanje brže prohodnosti u postupku pred institucijama i druge vrste podrške. Za naš tim je najveća nagrada to što još uvek postojimo i radimo“.
Kriterijumi za dobijanje pomagala su, ističe Martinov, vrlo blagi, liste čekanja ne postoje, a od podnošenja zahteva do realizacije, ne prođe više od 20 dana:
“ Trudimo se da zadovoljimo potrebe onih koji nam se obrate, ali, znate, ima i nerealnih želja. Njih je moguće ispuniti samo ako od nekog donatora dobijemo baš traženo. Da pojasnimo, svi koji su nam se obratili sa molbom da obezbedimo pomagala, ista su i dobili. Do nekih smo i sami došli. Najpre smo se pitali zašto mali broj ljudi aplicira, a onda smo, na osnovu povratnih informacija zaključili da mnogi odustanu i pre nego što su pokušali, ubeđeni da neće ispuniti uslove. Recimo, iz Niša, koji je veliki grad, nikada niko nije aplicirao. Oslanjali su se na neku lokalnu organizaciju, ali to nije potrajalo. Neka nam se javi svako, trudićemo se da pomognemo i verujem da ćemo uspeti“.
S druge strane, organizaciji “Čep za hendikep“, malo ko nudi pomoć, pa ni država, a volontarizam je reč koju većina Srba suštinski ne razume:
“ Sistemska podrška nevladinim organizacijama ne postoji. Finansiraju se preko projekata, a nas je jedno loše iskustvo naučilo da je to “skupa pomoć“. Oslanjamo se na humanost, ljude dobre volje, donatore koji su sa nama od prvog dana. I kad smo kod toga, još jedna lepa stvar nas veže za Leskovac. Mlada ekipa IT-jevaca iz firme “PaprikArt“ nam potpuno besplatno održava sajt. Takve vrle saradnike mi imamo“.
Cena otkupljene plastike ni izbliza ne raste tempom kojim poskupljuju pomagala, nafta za kamione za njihovo prikupljanje i transport i drugi troškovi. To su svakodnevni problemi sa kojima se tim Udruženja “Čep za hendikep“ suočava.
Pritužbe su beskorisne, ali odustajanja nema. Širom Srbije žive ljudi kojima je podrška potrebna, a kad imate takvu misiju, problemi postaju beznačajni, zaključuje Zoran Martinov.
S. Stojiljković
