Ali u kategoriji Održivo upravljanje vodom i to preko francusko-srpske platforme za saradnju na izazovima održivog grada, kroz identifikaciju dobrih praksi razvijenih na lokalnom nivou u Srbiji, kao i u Francuskoj.
Nagradu „Ekoopština“ dobio je i grad Niš koji je češće nego Leskovac na listi gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu.
„Leskovac je bogat kvalitetnom, mikrobiološki ispravnom vodom i zbog vodosistema Barje, spada u tri najbolje snabdevenih gradova vodom koja je bakteriološki, hemijski i mikrobiološki ispravna. Istovremeno smo pioniri u projektu Upravljanje otpadnim vodama – napravili smo kolektor u dužini od 5150 metara sa 464 miliona dinara, kao i Liniju mulja, vrednosti skoro 500 miliona dinara, projekat ukupno vredi skoro 26 miliona evra. Sada imamo fabriku u kojoj proizvodimo električku energiju za potrebe same fabrike, od čega jedna trećina ide za električnu energiju, dok dve trećine za toplotnu energiju“, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, nako što mu je nagradu uručio ambasador Francuske Pjer Кošar.
U isto vreme Cvetanović je propustio da govori o negodovanju svojih sugrađana što je na tri kilometra od Leskovca na regionalnoj deponiji Željkovac dozvoljeno skldištenje opasnog otpada, kao i da se grad već mesecima bori protiv izgradnje Postrojenja za reciklažu opasnog otpada koju mu nameće država, te da su povodom toga građani i opozicija najavljivali proteste.
Takođe, Cvetanović se do sada ni jednom nije oglasio o trovanju meštana Radničkog i naselja Slavko Zlatanović zbog pretapanja kablova.
Podsetimo, samo ovog ponedeljka su komunalni policajci napisali nekoliko prekršajnih kazni Leskovčanima koji su palili kablove u naselju Slavka Zlatanovića.
Ipak, paljenje se nastavilo i nakon što su oni otišli, javljali su nam čitaoci.
Inače, kako smo pisali u nekoliko navrata, u Radničkom naselju u Leskovcu skoro 20 godina bukvalno ne može da se diše, a kuće su često bukvalno u magli, i to sve zbog obližnjeg otpada na kome su zapaljene sirovine. Od Ulice Solunskih ratnika, pa preko celog naselja Slavka Zlatanovića, sve do Vlajkove ulice, prostire se gust crni dim koji pritom emituje nesnosni smrad.
“Ljudi su počeli masovno da se iseljavaju iz tog dela naselja, i to po preporuci lekara. Niko ne sme o tome da priča javno, ali ovde skoro svaka kuća ima po jednog plućnog bolesnika. Ili je kancer ili astma. Priča mi komšinica kojoj su pre mesec dana dijagnostikovali astmu da joj je doktorka preporučila da promeni mesto stanovanja. Ja u sredu idem po ko zna koji put kod doktora specijaliste ORL u Nišu jer imam razvijenu alergiju sa hroničnom, jačom upalom grla, dakle konstantnom… Sve je to od dima!”, komentariše nam jedan od meštana iz Ulice Solunskih ratnika.
Po izveštajima stručnjaka pri paljenju guma ili plastike oslobađaju se razni zagađivači. Za neke postoje zakonski propisane gornje granice izlaganja – PM čestice, ugljen monoksid,oksidi sumpora, oksidi azota i isparljive organske materije. A za neke ne postoje gornje granice izlaganja odnosno imaju štetan uticaj na zdravlje čak i u veoma malim količinama i tu spadaju hemikalije kao što su policiklični aromatični ugljovodonici (PCB), dioksini, furani, hlorvodonik, benzen, polihlorovani bifenili i metali poput kadmijuma, nikla, cinka, žive, hroma i vanadijuma.
Dodatni problem u Leskovcu je što veliki deo ovih zagađujućih materija i hemikalija niko ne meri i ne kontroliše.
“Zakon o zaštiti vazduha propisuje da u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da je došlo do zagađenja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu (što je svakako ovde slučaj) MORAJU se obaviti namenska merenja nivoa zagađujućih materija. Nakon toga se blagovremeno obaveštava javnost kako bi što manje bila izložena ovim štetnim uticajima. Međutim, Odeljenje za zaštitu životne sredine grada Leskovca smatra da nije nadležno da donosi ovu odluku i samim tim da vrši neophodna merenja. Ne zna ni ko je za to nadležan. I tako godinama unazad”, navode iz pravnog tima Udrženja “Tim 42”.
I dok se gradske vlasti bave pravnim formalnostima, nadležnostima i ignorisanjem problema, građani i građanke više decenija narušavaju svoje zdravlje udišući ko zna šta.
„Barem su komunalni policajci postali ažurniji, pa ih hvataju i kažnjavaju, sve to nakon vašeg upornog pisanja“, komentarišu čitaoci Rešetke.
Ipak, ovaj problem, ni nije ni blizu konačnog rešenja.
Ako stepropustili...
Leskovac ni u najluđim fantazijama nema ništa sa ekologijom! Okružen je divljim deponijama, sva kanalizacija ide direktno u reku, na sve strane se diže crni dim od plastike koja gori po poljima, iz reke se vadi šljunak do totalne devastacije, drvokradice su opustošile planine u okolini…. Leskovac je ekološki koliko i Bangladeš!
pa oni si razmenjuju nagrade ko mo kad smo bili deca i menjali mirišljave salvete, igračkice iz kinder jaja i sličke, ko to shvata ozbiljno, ali treba pisati i pisati i izveštavati realno da se što više ljudi smeje i ovo naravno zabravi i zaustavi.
Sto bi rekli nasi ljude u bre jedan dan,ma nije jedan nego svaki
Gradonacelnika drzi Vucic. Vazno je da se do Beograda cuje da ga nagradjuju. A to sto se po Leskovac prica, pa koga je briga? Pricajte si. To ne utice na njegov opstanak. Jer vi niste shvatili dokle vas glas nezadovoljstva treba da se cuje. Imajte na umu da je parama cuvan taj polozaj. Znaci da mora da se urla da se uzbuni Srbija a ne Leskovac.
Kako to zagadjen pa imamo 2 javna klozeta _ ispod mosta kod poste i ispod viseceg mosta