Dvadeset pet godina nakon petooktobarskih promena, Srbija se, prema ocenama brojnih učesnika i svedoka tog perioda, nalazi daleko od ideala demokratije, slobode i odgovornosti vlasti koji su tada bili obećani. Umesto očekivanog društvenog preobražaja, zemlja se vratila u političke obrasce iz devedesetih – sa partijskom kontrolom institucija, zarobljenim medijima i obeshrabrenim građanima.
Psiholog i nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać, jedan od ključnih aktera tadašnje vlasti, kaže da Srbija nakon pada režima Slobodana Miloševića nije imala uslove da zabrani stranke niti da hapsi njihove predstavnike, ali ističe da deo odgovornosti snose i građani koji su ubrzo ponovo izabrali iste političare.
„Možda su petooktobarci bili loši, ali to ne znači da je trebalo ponovo izabrati ove ljude… Mi smo imali očekivanje da Srbija postane demokratska zemlja, ali pitanje zašto se to nije desilo treba postaviti i građanima“, rekao je Korać gostujući na televiziji Nova S.
On podseća da je svaka zabrana političkih stranaka besmislena, jer bi se one ponovo registrovale pod drugim imenom. „Pravi problem nije u formi, već u svesti – i građana i političara“, zaključuje Korać.
Advokat i nekadašnji ministar za državnu upravu Rodoljub Šabić ocenjuje da je ubistvom premijera Zorana Đinđića prekinuta sistemska promena, ali dodaje da bi i da nije bilo atentata, Đinđić teško zadržao vlast na izborima koji su sledili.
„Da nije ubijen, verovatno bi izgubio izbore, ali bi ostao relevantan politički faktor, čovek koji bi i dalje okupljao ljude koji razmišljaju racionalno, a ne mitološki“, kaže Šabić.
On smatra da su uslovi za reforme bili gotovo nemogući, jer je država 2000. bila u „očajnom stanju“, a vladajuća koalicija Demokratske opozicije Srbije (DOS) se raspala već godinu dana nakon pobede.
„Jedna je stvar oboriti režim, a sasvim druga promeniti sistem“, kaže Šabić. „Narod je tada reagovao impulsivno – srušio je vlast kad je pokušala da pokrade izbore. Ali suštinska promena nije došla, jer je društvo bilo i ostalo duboko podeljeno.“
Petooktobarska revolucija, koja je 2000. godine simbolično najavila kraj autoritarnog režima i početak „evropske Srbije“, danas se, četvrt veka kasnije, sve češće opisuje kao propuštena istorijska šansa.
Jer ako se danas postavi pitanje – ko je kriv što Srbija i dalje ne živi bolje, političari ili građani – odgovori se retko razlikuju od onih iz vremena Miloševića.
Političari se krive za korupciju, zloupotrebe i izdaju ideala, dok se građanima zamera što su sve to prihvatili – ćutke, naviknuti na poslušnost i strah.
Dvadeset pet godina kasnije, i jedni i drugi snose deo krivice.
A možda je najveća odgovornost upravo u onom što je 5. oktobar trebalo da donese – u odgovornom, svesnom građanstvu koje više nikada ne bi dopustilo da mu drugi upravljaju životima.
Nažalost, Srbija to još čeka.
D.Marinković
Petooktobarska revolucija je bila.Ali ostali su isti ljudi i isti sistem vrednosti.Zaci kao da nije bilo nista.