Kuća u Radanskoj ulici u Leskovcu, za čije rušenje je inspekcija još pre pet godina izdala nalog, srušila se sama od sebe, nakon što godinama nije preduzeta nijedna mera.
O ovoj problematici Rešetka je pisala i prošle godine, kada se obrušeni deo objekta naslonio na dom porodice Zdravković. Srećom, tada niko nije povređen, ali ruševina je mesecima stajala uz zid njihove kuće, preteći da izazove veću štetu.
Sada, nakon potpunog urušavanja, komšije kažu da mogu „dušom da danu“, ali ističu da problem opasnih i oronulih kuća u Leskovcu ostaje nerešen.
Građani već duže vreme izražavaju zabrinutost zbog derutnih objekata i fasada u centru grada, koje se urušavaju i otpadaju, pa ugrožavaju bezbednost prolaznika, ali i nanose štetu susednim domaćinstvima.
Ovo, međutim, nije usamljen slučaj. U samom centru Leskovca nalazi se više privatnih objekata u lošem stanju, čiji vlasnici često nemaju sredstava za obnovu, a dodatno su ograničeni činjenicom da su neki od njih pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Stručnjaci podsećaju da vlasnici ipak snose odgovornost ukoliko dođe do ugrožavanja javne bezbednosti.
Jedan od najozbiljnijih primera je fasada nekadašnje fabrike „Kosta Stamenković“, koja se već više puta obrušavala, čak i na prolaznike i đake obližnje Tehničke škole, o čemu je Rešetka već izveštavala.
Građani zato poručuju da je krajnje vreme da se pronađe sistemsko rešenje, jer – kako kažu – „sreća ne može zauvek da bude faktor bezbednosti“.
D.Marinković
E sada nastaje još jedan veliki problem. Ko će ruševinu da ukloni sa tog placa i o čijem trošku? Ako se do proleća ovo ne skloni, sa 100% sigurnosti mogu da tvrdima, da će svi u Radanskoj ulici biti jako ugroženi, ali sada sa druge strane. Već ove godine su se pojavile zmije i pacovi u ovom delu grada u mnogo većem broju nego ranije. Ako se ovo ne raščisti, biće još veće legno zmija i pacova. U ovoj uličici gde je pala kuća žive dve porodice (i Molder je bio u toj uličici), sa malom decom, koje neće moći da dođu do svojih domova, a još gore, neće smeti da ostave ni prozore ni vrata otvorene u letnjem periodu. Takođe u Radanskoj ulici od Svetoilijske do kuće našeg Kentre, ima mnogo dece, koja se igraju u ulici i ovoj ulučici, za čiju bezbednost več roditelji brinu, jer se igraju na ulici i u samom sokaku. Njihova bezbednost je ionako jako ugrožena, jer nikom neće da padne napamet da postavi ležeće policajce, a u tom delu braća Romi, kao i taksisti, voze kao na auto-putu. Takođe i grad ne može da asfaltira ili bilo šta drugo uradi sa dve bočne uličice u tom delu , ukupne dužine oko 50 metara, tako da se gazi blato do kolena, dok se za nepotrebne pakete izdvaja 82 miliona dinara. Jednostavno ovo su problemi celog grada i najebali smo svi,