Prof. dr Miodrag Stojković, genetičar iz Leskovca i član istraživačkog tima na Harvardu, koji nije bio podoban za Srpsku akademiju nauka i umetnosti sa više od 200 radova na SCI listi i H indeksom 75, kaže da za članstvo u SANU više nikada neće aplicirati. Iako je mislio da će kao narodni poslanik promeniti nešto, kaže da je shvatio da „nema pomoći dok se jedan čovek pita za sve“.
Gostujući u emisiji „360 stepeni“ na N1, profesor je naglasio da na ono što studenti rade u Srbiji u proteklih godinu dana gleda sa velikom nadom, jer je našoj zemlji potrebna promena.
„Moja generacija u prethodnih 30 godina nije uspela da dovede do nekih korenitih promena, koje su našem društvu i više nego neophodne, pre svega da osnovni kriterijum budu znanje i stručna sposobnost, a nikako podobnost. Da ‘da li ti znaš ko sam ja’ nestane iz našeg rečnika i da najosnovnije pitanje bude šta znaš da radiš i koliko si dobar u svom poslu. Falsifikovana diploma ne vodi nigde osim u propast. Ono što nam se dešava sa studentskim pokretom uliva veliku nadu da najzad postanemo zemlja u kojoj ne vlada cenzura, a posebno autocenzura“, navodi Stojković.
Kada se u inostranstvu desi da neko navede nešto pogrešno u biografiji, to dovodi do gubitka posla i ugleda, dok je kod nas obrnuto – dolazi do promocije, kaže on.
„Jedino što može da spasi našu zemlju je korenita promena – obrazovanje. Svaki uloženi dinar u obrazovanje vraća državi dva do tri dinara“, naglašava Stojković.
On kaže da je vrlo teško porediti normalan život u drugim zemljama sa ovim ovde, jer tamo postoje jasni parametri uspeha.
„Ako ste podobni – promovisani ste, ako niste – stavljeni ste na led. Mene tamo niko nije pitao za koga glasam, za koga navijam, u koju crkvu idem“, objašnjava profesor.
Projekat instituta u Kragujevcu, koji je trebalo da bude Centar izvrsnosti i banka matičnih ćelija, doživeo je, kako kaže, „čerupanje projekta“.
„Ljudi koji nisu učestvovali u pisanju projekta počeli su da uzimaju sredstva. Zbog toga sam dao ostavku, jer nisam želeo da budem odgovoran za propadanje projekta“, kaže Stojković.
Medicinski fakultet u Kragujevcu ga je 2018. predložio za člana SANU, ali nije primljen. Iako ima više od 200 radova na SCI listi i H indeks 75, profesor nije bio podoban.
„Imao sam više referenci nego svi kandidati zajedno, ali su naveli da nisam ispunio uslove“, objašnjava on i dodaje da nikada više neće aplicirati za SANU.
„Izgubio sam poverenje u tu ustanovu“, ističe.
Stojković je bio i narodni poslanik DS od 2012. do 2014. godine, ali je shvatio da je politika „one man show“.
„Dogovorite se oko amandmana, a onda vam kažu – šef je rekao da ne može. Tada sam shvatio da nema pomoći dok se jedan čovek pita za sve“, kaže profesor.
„Reproduktivno kloniranje postoji samo u lošim holivudskim filmovima“
U maju 2005. godine prof. dr Miodrag Stojković je klonirao ljudski embrion u terapeutske svrhe, prvi u istoriji.
Cilj je bio dokaz reprogramiranja ćelija i stvaranje matičnih ćelija po meri pacijenta.
Prošle godine došlo je do revolucionarnog pomaka u Kini i SAD, gde su pacijenti izlečeni od dijabetesa tipa I.
„Ako nemamo infrastrukturu – to kod nas neće uspeti“, navodi Stojković.
„Reproduktivno kloniranje nije opravdano i zakonom je zabranjeno.
Postoji samo u lošim holivudskim filmovima“, kaže on.
Sterilitet kao veliki problem u Srbiji
„Nekada je svaki sedmi ili osmi par imao problem, danas svaki četvrti ili peti“, navodi Stojković.
Ako stepropustili...
Kod nas su dozvoljene donacije jajnih ćelija i spermatozoida, ali ne i donacija embriona i surogat majčinstvo, što bi, po njemu, iz medicinskih razloga trebalo menjati.
„Zagađenje direktno utiče na sterilitet. Mikro i nanoplastika, pesticidi, metali i PM 2.5 čestice imaju katastrofalan uticaj na ljudsko zdravlje“, zaključuje prof. dr Miodrag Stojković.
