Vrh toplotnog udara očekuje se između 5. i 8. avgusta, a stručnjaci upozoravaju da produženi period ekstremnih vrućina povećava rizik po zdravlje, poljoprivredu, energetiku i opasnost od požara.
Meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Slobodan Sovilj upozorio je da će vrhunac aktuelnog toplotnog talasa u Srbiji uslediti između 5. i 8. avgusta, ali da je dodatni razlog za zabrinutost činjenica da se njegov kraj još ne može pouzdano predvideti.
Kako je rekao za RTS, ovaj toplotni talas trajaće najmanje dvostruko duže od onog koji je Srbiju pogodio krajem juna, a temperature će narednih dana ostati ekstremno visoke.
„Dnevne temperature danas su u većini mesta između 37 i 38 stepeni, lokalno i do 40 stepeni. Takve vrednosti očekujemo i narednih pet dana. Od srede naredne sedmice talas će dodatno jačati, sa temperaturama oko 40 stepeni, možda i koji stepen višim. Vrh toplotnog talasa biće od 5. do 8. avgusta“, rekao je Sovilj.
Tropske noći opasnije od dnevnih vrućina
Sovilj upozorava da problem nisu samo visoke dnevne temperature, već i sve češće tropske noći, tokom kojih temperatura ne pada dovoljno da bi se organizam oporavio.
Studije pokazuju da upravo tropske noći povećavaju kumulativni toplotni stres i stopu smrtnosti, jer dodatno opterećuju srce i kardiovaskularni sistem.
Posebno su ugroženi stariji građani, dijabetičari, osobe sa kardiovaskularnim i bubrežnim oboljenjima, ali meteorolog apeluje da se preporuka nadležnih pridržavaju i potpuno zdrave osobe.
Suša dodatno pogađa poljoprivredu
Govoreći o posledicama suše, Sovilj navodi da su jug, jugoistok i jugozapad Srbije ove godine imali nešto povoljnije uslove nego prethodnih godina, dok je situacija znatno teža u centralnim i severnim delovima zemlje.
Najveći deficit padavina zabeležen je na severu Bačke i Banata, gde je tokom jula palo svega deset litara kiše po kvadratnom metru.
Zbog toga je, kako kaže, otežano navodnjavanje u sistemu Dunav–Tisa–Dunav, a problemi bi mogli da potraju.
Ekstremne vrućine postale nova klimatska realnost
Meteorolog podseća da su pre tri ili četiri decenije letnje temperature uglavnom bile između 25 i 29 stepeni, dok su ekstremni toplotni talasi bili retki i kratkotrajni.
Danas je situacija potpuno drugačija.
Samo tokom 2024. godine Srbija je zabeležila čak deset toplotnih talasa, dok su temperature između 35 i 40 stepeni postale gotovo uobičajena pojava tokom leta.
Takve vremenske prilike, upozorava Sovilj, donose:
- veći rizik od šumskih i požara na otvorenom,
- povećanu opasnost po zdravlje stanovništva,
- veću potrošnju električne energije i vode,
- probleme u poljoprivredi i energetici.
Evropa se zagreva dvostruko brže od sveta
Sovilj ističe da se Evropa zagreva gotovo dvostruko brže od globalnog proseka, a da je posebno pogođen region Balkana.
Prema njegovim rečima, zabeležena je čak 41 tropska noć više od višegodišnjeg proseka, odnosno ukupno 67 tropskih noći, što dodatno opterećuje stanovništvo i infrastrukturu.
Istovremeno, vodostaji Dunava nalaze se na minimumu, a dotok vode u hidroelektranu Đerdap približio se istorijskom minimumu, što otežava proizvodnju električne energije.
Zbog toga, ocenjuje Sovilj, razvoj solarnih kapaciteta predstavlja jedan od važnih načina prilagođavanja klimatskim promenama i jačanja energetskog sistema Srbije.
Na kraju podseća da sadašnje klimatske projekcije pokazuju da bi prosečna globalna temperatura do kraja veka mogla porasti između 2,3 i 2,7 stepeni Celzijusa, što potvrđuje da će dugotrajni i intenzivni toplotni talasi postajati sve češći u narednim decenijama.
