U Srbiji je tokom prethodne godine, na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, izrečeno oko 30.000 hitnih mera kojima se nasilnicima zabranjuje kontakt sa žrtvama ili se udaljavaju iz domaćinstva. Iako statistika pokazuje da sistem u velikom broju slučajeva reaguje, činjenica da je ove godine ubijeno 18 žena upozorava da borba protiv nasilja mora biti snažnija i sveobuhvatnija
Nadležni ukazuju da se zaštita žrtava često posmatra parcijalno, dok se prevencija i dugoročne mere zapostavljaju. Propisi se usvajaju, ali njihova puna primena i koordinacija institucija i dalje predstavljaju ozbiljan izazov. Posebno je naglašeno da se u pojedinim slučajevima nasilje ponavljalo, što otvara pitanje odgovornosti onih koji nisu adekvatno reagovali.
U sistemu, kako se navodi, postoje tri moguća odgovora na propuste: kontinuirano stručno usavršavanje zaposlenih, preuzimanje odgovornosti kada dođe do grešaka i uklanjanje iz sistema onih koji svesno umanjuju prijave nasilja ili odvraćaju žrtve od prijavljivanja. Poruka je jasna – tolerancije za takvo ponašanje ne sme biti.
Podaci pokazuju da je od ratifikacije Istanbulske konvencije do danas zabeležen pad broja slučajeva porodičnog nasilja, ali to se ne smatra dovoljnim. Stručnjaci upozoravaju da se nasilje i dalje javlja, naročito u sredinama gde se ono doživljava kao sramota, a ne kao krivično delo koje zahteva hitnu reakciju.
Poseban problem predstavlja činjenica da neke žrtve ne prihvataju sve ponuđene mere zaštite, poput smeštaja u sigurnu kuću, često zbog straha, emotivne vezanosti, pritisaka ili ekonomske zavisnosti. Upravo zato se ističe važnost poverenja u stručne timove i prihvatanja saveta koji mogu spasiti život.
U javnosti se sve češće govori i o uvođenju femicida kao posebnog krivičnog dela, po uzoru na pojedine evropske zemlje. Iako postoji saglasnost da je reč o ekstremnom obliku nasilja, naglašava se da samo uvođenje novog krivičnog dela nije dovoljno ukoliko ne postoje kapaciteti za dokazivanje i doslednu primenu zakona.
Akcenat se zato stavlja na strože kazne, jačanje institucija i sisteme podrške žrtvama dok su žive, kao i na njihovo osnaživanje da nasilje prijave i istraju u tom procesu. U tom kontekstu ističe se značaj nacionalne platforme za prijavu nasilja, koja pored prijavljivanja ima i važnu edukativnu i informativnu ulogu.
Sve veći izazov predstavlja i digitalno nasilje, naročito na društvenim mrežama. Najavljene izmene Krivičnog zakonika, uključujući uvođenje krivičnog dela osvetničke pornografije, imaju za cilj da odvrate od zloupotreba, ali se naglašava da zakoni nisu dovoljni bez stalne edukacije i javnog dijaloga.
Zaključak je da borba protiv nasilja nad ženama zahteva promenu društvenog narativa – od neverovanja i relativizacije, ka jasnom stavu da se žrtvama mora verovati, a nasilje sankcionisati bez izuzetka. To je dug proces u kojem odgovornost snose institucije, mediji i celo društvo.
Ovaj video omogućio je grad Leskovac sufinansiranjem projekta “Točak poverenja”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izržavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
S.Stojiljković
Zato te svetice udare coveka kolima i pobegnu, o tome treba pisati, a ne ovome, nista vece nasilje ne vrse zene nad muskarcima, ali se o tome cuti. Samo se pise kada su svetice ugrozene.