Molimo se da ozdravi i čekamo da nam opet dođe. Spremili smo ono što je najviše voleo: banicu i kiselo mleko. To čuvenom rokeru poručuju meštani Cekavice, u koju je često dolazio, a jedno vreme, tamo imao i ortački staklenik.
Šaca, kako Novicu Kocića od malena zovu, jeca dok se seća velikog prijateljstva sa Borom Đorđevićem, koje je, kao i sva velika, počelo sasvim slučajno:
„Cekavčani, čuveni povrtari, 80-ih godina su svoje proizvode prodavali na Palilulskoj pijaci u Beogradu. Tamo, u restoranu Taš, smo se i upoznali sa Borom, Najpre, Jova Bumbar, pa onda i svi mi ostali. Sa Borom, zbog njegove jednostavnosti i neposrednosti, nije teško biti prijatelj. Mi smo, najpre, bili impresionirani njime kao velikom zvezdom, a onda smo upoznali Boru-čoveka, koji je uživao u društvu običnih ljudi, seljaka. Nije bio opterećen slavom, uobražen i gledao nas je kao sebi ravne. Teško je bilo ne zavoleti ga“.
Prijateljstvo, rođeno u Beogradu, sa godinama je postajalo sve čvršće i prisnije, pogotovo nakon prvog Borinog dolaska u Cekavicu.
„Često je dolazio ovde. Sedeo bi s nama ispred prodavnice satima. Interesovao se za naše poslove, povrtarstvo, muke koje nas snalaze. Tih dana, potpuno bi se stapao sa Cekavčanima. Njega su, naravno, svi poznavali, ali i on je poznavao sve. Voleo je naš domaći ajvar i u cugu je umeo da ‘smaže’ celu teglu, a posebno je uživao u banici (pita od sukanih kora) i kiselom mleku. Takvu valjda, ne prave nigde u Srbiji. Uprkos našem negodovanju, spavao je u senu, slatko i opušteno, kako je kasnije pričao“, priseća se.
Nekoliko godina, Bora je, u susednom Malom Vojlovcu imao i staklenik, za proizvodnju ranog povrća, koji je podigao zajedno sa nekoliko svojih prijatelja i par meštana.
„Postao je jedan od nas, pa nas je to još više zbližilo. Tako sam i prihvatio posao njegovog ličnog vozača. Šest meseci smo putovali od mesta do mesta, na književne večeri i druženja. Tokom tog prioda, upoznao sam Boru još prisnije. Dobar, jednostavan čovek, bez mnogo zahteva, široke duše. Dugo se nismo čuli, a nakon njegovog odlaska u Sloveniju, ni viđali, ali te godine druženja sa njim, nikada neću zaboraviti. Molim se za njegovo zdravlje“, priča kroz suze Šaca.
Cekavčani veruju da će Bora, i iz ove teške bitke, izaći kao pobednik. Poručuju da ga njegovo mesto ispred zadruge čeka, kao i kisela banica sa sirom.
Ne daj se Boro, voli te tvoj jug!
S.Stojiljković
Saca, trideset petogodisnji odbornik opstine Lebane, kao predstavnik dvadesetak partija. Trenutno ga Dzaftic sutnuo i na mesto odbornika imamo ispred SNS Sote, koji je odma asvaltirao Sacino sokace. Saca nije odbornik, ali da bi se dodvorio preti ljudima koji su tuzili opstinu za nesto tamo.
A, tacno je, Bora je dolazio i na palilulsku pijacu, gde je krenulo prijateljstvo s Jovu Bumbara. Bora je bas dolazio u Malo Vojlovce, posecivao lokalne kafane i spavao kod Jovu. Sacini su roditelji radili u inostranstvo, tako da on nije video palilulsku pijacu u to vreme. Navijamo svi za Boru, mi koji smo bar jedno pice popili sa njim.