NEVIDLJIVI LJUDI: Leskovčani koji na kanalizaciju čekaju 16 godina, sada sa bebom na pragu razmišljaju samo o tome da napuste grad

Četiri domaćinstva u Vaskovom naselju u Leskovcu  16 godina čekaju na uvođenje kanalizacije, daveći se bukvalno u sopstvenim fekalijama.

Još 2007. godine su  potpisali ugovor sa gradskim “Vodovodom” i uplatili prvu ratu kako bi do njihovih kuća došla kanalizaciona mreža, ali je odjednom sve stalo. Njihove komšije iz Ulice Rade Žunić su dobili cevi, dok se njima i dan danas izlivaju fekalije po dvorištima, pa i u samim kućama, kada im se septičke jame prepune posle svake kiše.

“Nemamo ni kanalizaciju ni prilaz kućama kakav nam je bio propisan kada smo još davnih sedamdesetih godina prošlog veka kupovali placeve. Iako smo platitli prvu ratu za uvođenje kanalizacije, rečeno nam je da to ne može zbog nerešenih pravno-imovinskih odnosa”, kaže Leskovčanin Slađan Cekić čija se septička jama izliva nakon svake kiše.

U ovim domaćinstvima ima i dece sa specijalnim potrebama.

Na licu mesta zatičemo oporan smrad. Fekalije se izlivaju iza kuća ovih ljudi, pravo u jedan od privatnih placeva sadašnjeg predsednika Mesne zajednice u obližnjem Stopanju.

“Do sada smo nebrojano puta obijali vrate naše Mesne zajednice ‘Moše Pijade’. Slali zahteve da se taj naš problem reši. Oni nas šalju u Urbanizam. Iz Urbanizma nazad u Mesnu zajednicu. Poslednji put smo zahtev, kao i uvek potpisan, prosledili predsedniku naše Mesne zajednice pre četiri meseca. U Urbanizmu kažu da im nikada nije dostavljen kako bi mogli da pokrenu procedure”, žale se ovi ljudi.

Tomislav Petković kaže da ih svi činovnici dobro poznaju, ali da rešavanje njihovog problema nije ni u naznakama.

“Dobro nas poznaju, prepounaju nas i znaju sa kakvim problemom se borimo čim zakucamo na njihova vrata u Osmospratnici, ali smo ipak za njih nevidljivi ljudi”, komentariše Tomislav.

Marko iz ovog naselja se skoro oženio i supruga mu je trudna.

“Čekamo da se porodi za dva do tri meseca. Bebu ću morati da odgajam u buđi. Jedina opcija mi je da se na kraju odselim iz Leskovca sa porodicom jer nemamo osnovnih uslova za odgajanje deteta. Eto im moj deo kuće, neka oni žive tu u fekalijama, pa da vide kako je”, zaključuje ovaj mladić.

Ovaj tekst je realizovan u okviru projekta “Nevidljivi ljudi” koji je na konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja grad Leskovac odbio da finansira. Kao što smo obećali, realizovaćemo ga potpuno besplatno, isključivo u interesu građana.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!