Niko nije odgovarao za „Skadar“ zidan punih 16 godina, koji danas zadaje nove glavobolje Leskovčanima

Izgradnja Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu trajalo je punih 16 godina. Istraga za propadanje cevi na gradskom kolektoru završila se tako što niko nije proglašen krivim, a danas njegov rad zadaje nove glavobolje Leskovčanima zbog preskupog održavanja.

Opozicija u Leskovcu se u više navrata pitala zašto Leskovčani plaćaju neopravdano visoke troškove Fabrike otpadnih voda, a danas su izneti novi podaci po kojima održavanje skoro identičnog postrojenja Šapčane košta duplo jeftinije.

“Leskovčani će ovaj problem imati narednih 50 godina. Umesto da ovo bude nešto dobro čime grad raspolaže, mi smo dobili velike namete. Održavanje takvog postrojenja u Šapcu, koje je približno istih kapaciteta je duplo jeftinije nego u Leskovcu. Ja ne znam kako je to moguće. Njiva fabrika je napravljena za 80.000 jedinica, a kod nas za 86.000 stanovnika. Leskovčane ova fabrika na godišnjem nivou košta 211 miliona dinara, a ista takva fabrika Šapčane 90 miliona. U našoj fabric radi 31 upošljenik, a u Šapcu 14. A ono što je najveće zlo i namet koji će nas godinama pratiti je to da održavanje na računu plaćaju 19,8 dinara, a kod nas 41,45 dinara”, tvrdi opozicioni odbornik u Skupštini grada Leskovca i lider Grupe građana “Za Leskovac – Zajedno” Nenad Zdravković.

Pomoćnica direktora leskovačkog “Vodovoda” Maja Milojević Milošević objašnjava da je održavanje tog postrojenja komplikovan proces, a d a je najveći trošak na njemu električna energija i mulj.

“Postrojenje je zvanično krenulo sa radom 27. decembra 2021. godine. Od onog trenutka kada kolektor više nije krenuo da se izliva u Veternicu već da ide ka postrojenju, mi smo bili u obavezi da čekamo obezbeđenje svih finansijskih sredstava i odobrenja ministarstva da krenemo sa radom. A to je veliki i komplikovan process. Taj mulj, koji na kraju dođe, iz njega izdvajamo metan, iz tog metana proizvodimo električnu i toplotnu energiju i to onoliko koliko nama dolazi na postrojenje. A to ponovo zavisi od gomile drugih stvari: da li je neko danas ispustio lošu vodu, da li imamo taj kapacitet za koji smo projektovani… Znate, mi moramo u industriji da imamo prečišćenu vodu. Dovoljno je da u 23 zagađivača imamo jednog koji ispusti lošu vodu, samim tim mi na postrojenju tog dana imamo duple troškove. Tačnije, mi tog trenutka moramo da pustimo ‘duvaljku’ koju uključujemo u bazenu da snabdevamo bakterije kiseonikom, a koja troši 90 kilovata na sat, mi moramo da je pustimo deset sati da radi. A ne bismo trebali da je pustimo ni jednom. I koliko puta to, a šta sve to dodatno zahetva, poput hemikalija i svega ostalog, to je dodatno”, objašnjava ona, dodajući da postrojenje zapravo funkcioniše kao živi organizam.

Opozicionari, sa druge strane, obećavaju da će se dodatno raspitati koliko koštaju te hemikalije koje nabavljaju u “Vodovodu” i da li ima jeftinijih.

“E, upravo zbog takvog poslovanja neće ni privrednici da nam dolaze. Opet se vezujem za Šabac gde je voda za privrednike 126 dinara, a u Leskovcu 215 dianra sa PDV-om. I sada, vi, kao privrednik, ako treba da otvorite fabriku, u kom od ova dva grada ćete to da uradite? Naravno je da ćete to da uradite  u Šapcu. Evo, ja pitam javno gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića kako je moguće da fabrika istih kapaciteta u Leskovcu košta duplo skuplje. Ako odgovor ne zna, kao što ne zna kako da reši problem zagađenja i paljenja kablovaa, neka da ostavku”, ponovio je danas Zdravković na konferenciji za novinare.

On se osvrnuo i na jučerašnje izjave direktora “Vodovoda” Staniše Ritića koje je dao za Rešetku pokušavajući da demnatuje njegovu pres konferenciju od pre dva dana.

“Slagao je građane da imamo jednu od najjeftinijih voda u Srbiji, a slagao je i za kredit koji je dobio nekadašnji gradonačelnik Slobodan Kocić. Taj kredit je koristio tadašnji direktor ‘Vodovoda’ Zoran, zatim Kosara, pa sada on. Ali taj kredit nema nikakve veze sa Fabrikom za prečišćavanje otpadnih voda, već sa zamenom azbestnih cevi. A to što su oni od tog kredita kupili ‘tiguan’ koji se koristi van firme, pa je nekoliko puta i oštećen, ali o tome ćemo na sednici lokalnog parlamenta”, dodao je Zdravković.

Ceo ovaj projekat su obeležili brojni problemi – pre svega propadanje cevi gradskog kolektora, smena rukovodioca projekta zbog ugrožavanja radova i loše komunikacije, a na kraju i sudski proces koji je zvršen tako da za ovaj ipak završeni “Skadar na Bojani” niko nije odgovarao.

“Zašto niko nije odgovoran? Pa, zato što deo vlasti postoji u kontinuitetu preko 20 godina u Leskovcu. U ovom konkretnom slučaju se radi o direktoru koji je u to vreme bio ispred SPS-a. SPS je bio i tada u vlasti i sada je u vlasti, a upotno nam pričaju kako su za sve krivi ‘žuti’. Dolazimo u situaciju da otvorimo još jedno pitanje odgovornosti i funkcionisanja sudstva”, zaključio je Zdravković.

Podsetimo, u projekat Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu je, pored Vlade Holandije, koja je finansirala proširenje kanalizacione mreže koje je koštalo 8 miliona evra i Vlade Republike Srbije, bila uključena i Evropska unija, ali je njeno učešće u projektu sa završetkom prve faze okončano.

Ukupna vrednost projekta je bila 24 miliona evra, a za izgradnju ovog projketa je i sam Grad Leskovac davne 2005. godine podigao kredit od 1,2 miliona evra.

D.Marinković