Dok mladi pokušavaju da se dokažu kroz sve samo ne kroz umetnost, Nikola Đorđević (27) iz sela Vodice zaoštrio je svoje pero i počeo da piše stihove u epskom desetercu. Najčudnije u svemu je ne samo to, što epika nije popularna posebno ne u mlađim generacijama, već i to da on na prvi pogled nema veze sa crnogorskim patosom i ljubavlju prema epskim narodnim pesmama.
Samouk, Nikola je pre dve godine rešio da piše deseterac, osmerac i dvanaesterac i tako se, neplanirano, popeo na lestvicu i postao najmlađi epski pesnik u Srbiji.
„Krenuo sam da slušam gusle na internetu i tako pre dve godine počeo i da pišem. Ubrzo sam veliku podršku dobio od najvećih epskih pesnika ovog vremena Slavka Peroševića, Mrkolja Lukovića, Radojice Brajovića, a pomoć mi stiže i od Radomana Benderaća, brata jednog od najvećih majstora u izradi gusala. Zahvaljujući svima njima, ja i dalje nastavljam da pišem. U ovoj poeziji sam se pronašao i zaista smatram da je epika kraljica poezije“ kaže Nikola.
Dodaje da je u sredini u kojoj živi epika nepopularna, ali da je ona srž srpskog naroda i da njeno vreme tek dolazi.
„Uopšte nije jednostavno napisati takvu pesmu. Prvi korak je dobro proučavanje istorije. Na moju sreću, najveći epski pesnici današnjice mi pomažu, te učim od njih i nadam se usavršavam se u tom pogledu“, priča nam ovaj za Prokuplje neobičan mladić koji razbija sve stereotipe današnje omladine.
„… da u ovom mračnome vremenu
Ostanemo doslijedni sebe
Svevišnji nam dade svete gusle
Bože dragi, da je hvala tebe.
Uz njih ćemo sačuvati obraz
Dostojanstvo, moral i poštenje
Nek’ se ovo i dalјe prenosi
Na buduće naše pokolјenje“.
Samouk, peva o nekadašnjim junacima i događajima, novijoj istoriji…. Kroz njegove pesme naglašavaju se moralne vrednosti, vera, patriotizam, tradicija i za sada je u dve godine napisao više od dvadeset epskih pesama.
„Pamtiće se dokle Srpstva bude
Kako Lazar pred silom je staja’,
Časno ime Obilić Miloša
I Vukova sramotna izdaja.
Gudalo je Vuka posijeklo
Nečovještvo gusle potvrdiše,
Ako stepropustili...
Nikada se prekriti ne može
Ono što u epskoj pjesmi piše“.
Tako stihove niže ovaj mladić i već ima planova da se oni pevaju uz gusle.
Koliko voli tradiciju pokazuje i to da temeljno uči o istoriji, ali i traga za svojim prakorenima. Tako je u razgovoru sa Mrkoljem Lukovcem došao na ideju da možda imaju zajedničko poreklo.
„U razgovoru smo došli do toga da slavimo istu slavu Svete vrače, a da su naši preci obeležavai Spasovdan. Tu ćemo proučiti da li imamo zajedničke korene“, najavljuje Nikola, koji na prvi pogled nema veze sa doseljenim stanovništvom iz Crne Gore u Toplici, a koji bi mogli da mu genetski prenesu ljubav prema epskom stvaralaštvu.
I tako u kraju gde su gusle davno zamrle, iako od Prokuplja ka Kuršumliji 70 odsto stanovništva ima veze sa doseljenim iz Crne Gore, Nikola obnavlja tradiciju, širi je i neguje.
B.Roganović
