Dok pišemo i čitamo na času, nekolicina je na telefonu. Ne možete ih ni opominjati svako malo. Prekidate one koji rade.
Oni su nekako šćućureni i rade svoje stvari telefonom.
Verovatno prelaze neke nivoe.
Vidim da sebe smatraju disciplinovanim učenicima.
Realno,oni ne ometaju čas.
Možda su to oni isti koji će sutra ustati protiv nakaradne vlasti kao i ovi naši studenti.
Nastavnik to ne može znati.Nisu ni za osudu jer kad ih , silom prilika, uključite u nastavu, oni pokazuju solidno znanje.
Dakle, bez obzira na moj stav, koji bi trebalo da dominira razredom, postoji bojazan da ja uopšte nisam na dobrom putu jer nemam dovoljno informacija da bi moj sud o nekom detetu bio ispravan.
Možda je caka baš u tome da im ostavite dovoljno prostora za pravilan razvoj.
To je, naravno, usko povezano sa okruženjem u kome živite.
Ako vam neko stalno izmiče tepih ispod nogu,ako vam se roditelji smatraju neuspešnim provajderima, ili, ako gledate kako se ponižavaju zarad materijalne sigurnosti i nekog „luksuza“, onda je najbolje da pobegnete u igricu.
Doći je jednom i vaše vreme.
Šta vi ,odrasli, mislite o tome?
