Odbornik Grupe građana „Svi za jednog, jedan za sve“ Miloš Vučković izneo je danas u Skupštini grada Leskovca teške optužbe na račun leskovačke Opšte bolnice, tvrdeći da je tokom lečenja preminulog odbornika Momčila Antića došlo do ozbiljnih propusta i nestručnih postupaka.
Vučković je najavio da će podneti krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu, i to protiv ordinirajućeg lekara Dalibora Jocića i medicinske sestre koja je Antiću uzimala bris iz drena, a čije ime još utvrđuje.
„Dokumentacije ima dovoljno da VJT Leskovac bar pokrene predistragu i naloži nezavisno veštačenje – iz Niša ili Beograda – a ne da ovde veštače Pera, Mika i Laza“, rekao je Vučković, dodajući da će, ukoliko bolnica odbije da dostavi podatke, „pisati i Povereniku“.
Prema njegovim navodima, Antić je tokom septembra i oktobra prošao kroz niz propusta u zdravstvenom zbrinjavanju – od slanja kući i pored ozbiljnog stanja, do nestručnog rukovanja drenovima, kasnog upućivanja u Beograd, pa sve do toga da je tokom 23 dana lečenja imao hemoglobin ispod 80, ali da mu transfuzija nije data sve do samog kraja.
„Sve ukazuje na grešku medicinske sestre i na nemar ili neznanje lekara. Usput su mu uskraćivali terapiju i šansu da poživi još koju godinu“, rekao je Vučković.
Njegovo izlaganje više puta je prekidao predsednik Skupštine Aleksandar Đurović, koji mu je na kraju i oduzeo reč i proglasio pauzu. Dok je iznosio najteže optužbe, odbornici vladajuće većine napuštali su salu, ne želeći da ga slušaju.
Vučković je rekao da je, osim dokumentacije iz bolnice, zatražio i zapisnike policije, jer je Antić dva puta tokom lečenja pozivao policiju zbog postupanja osoblja.
Celo izlaganje Miloša Vučkovića pročitajte u nastavku teksta:
Iskoristiću vreme odborničke grupe po ovoj tački, zato što se još uvek računa vreme stare odborničke grupe u kojoj je bio i Momčilo Antić. Želim da kažem nekoliko reči o njegovom lečenju i onome što se dešavalo u Opštoj bolnici Leskovac. Do sada o tome nisam govorio – čekao sam da prođe četrdeset dana, da dobijem saglasnost njegove porodice i da mu se, kako ljudi kažu, duša smiri.
Kao što ste svi mogli da vidite, Momčilo je zbog svoje primarne bolesti nosio dva drena. U septembru dolazi do pomeranja drena. U Leskovcu to ne rade, u Nišu, na Urgentnom, dobija odgovor da trenutno nemaju setove za drenove i da prati kada će da stignu. Odlazi zatim u Beograd, u Urgentni centar, gde mu specijalisti ponovo nameštaju drenove, uzimaju bris iz drenova i utvrđuju da ima dve bakterije. Potrebna mu je ozbiljna antibiotska terapija intravenski, u bolničkim uslovima. Svi smo ga videli na poslednjoj sednici Skupštine – bilo je jasno da je čovek već tada u životnoj opasnosti.
Dana 29. septembra sa suprugom dolazi na Urgentno odeljenje u Leskovcu. Dovozi ga Hitna pomoć na kolicima, jedva su i došli na poziv. Pregleda ga dežurni onkolog i šalje kući, uz preporuku da svakog dana dolazi u bolnicu da primi antibiotik, pa da se vrati kući – i tako iz dana u dan. Čoveka koji tad već nije mogao da hoda, šalju kući, sa idejom da svaki dan nekako dolazi nazad. Pitanje je kako.
U očaju zovem direktora Nebojšu Dimitrijevića da molim za pomoć. On nešto promrmlja na telefon, pola ne razumem, i šalje me kod tehničara, čoveka koga zovu Aca. Njemu se obraćam, on mi kaže da će sve da sredi, da se ne brinem, i usput mi priča kako je Lončar uložio milione evra u zdravstvo, kako je „najbolji ministar zdravlja do sada“ i kako Marina nije trebalo tako da ga napada na Skupštini. On zove dežurnog onkologa – ovaj kaže da nema slobodnih kreveta. Zove zatim hirurga, koji mu isto kaže da nema mesta, pa onda posle sledećeg poziva odjednom kaže da „ima jedan slobodan krevet“, ali da mi moramo da donesemo posteljinu. Prihvatamo sve što traže, samo da čovek ostane u bolnici. Momčilo ostaje na odeljenju. Tehničar Aca mi kaže da će biti 4–5 dana dok primi antibiotik i da će posle toga sve biti u redu.
Umesto toga, 8.10.2025. godine, medicinska sestra mu uzima bris iz drena špricem. Momčilo joj govori da mu u Beogradu to nisu radili na taj način. Ona ipak tako radi, nestručno vuče sistem drena i tom prilikom sistem puca, kida se. Posle toga Momčilu kreću jaki bolovi. Sutradan, 9.10.2025. godine, na odeljenju hirurgije on poziva policiju. Policija dolazi, pravi zapisnik, on traži da se utvrdi koja mu je sestra uzimala bris, kako se zove, koje joj je ime i prezime.
U narednim danima Momčilu počinje da se formira otok, zadebljanje na desnoj strani leđa. Njegova supruga to prijavljuje doktoru. Doktor gleda, kaže da „verovatno nije ništa strašno“, ali da će ga poslati na skener. Dan–dva kasnije supruzi kaže da će ga poslati u Beograd da poprave sistem drena koji je medicinska sestra pokidala. Za Beograd ipak odlazi tek 16.10.2025. godine – dakle osam dana nakon tog događaja.
U Beograd ide sanitetom, u pratnji jedne medicinske sestre, bez lekara. Ceo dan provodi u Urgentnom centru u Beogradu. Tamo primećuju zadebljanje, rade skener, sumnjaju na bilom – kolekciju žuči koja se izlila van kanala – i vraćaju ga u Leskovac, uz pisani nalaz da ga sutradan OB Leskovac ponovo dovede. Na povratku tog prvog dana, negde kod Kruševca, sanitet se kvari. Dva sata Momčilo sedi u ugašenom sanitetu, na velikoj hladnoći. Tek posle nekog vremena prebacuju ga u drugi sanitet.
Sutradan opet ide za Beograd, sada u pratnji sestre i lekara. Tamo mu, upravo zbog biloma, ugrađuju treći dren. Nažalost – prekasno. Za to vreme, tokom svih 23 dana lečenja u OB Leskovac, on je od prijema imao hemoglobin ispod 80. Te vrednosti su se kretale nisko sve vreme, u jednom trenutku i ispod 50. Ovde ima lekara, ima i hirurga, svi znaju šta to znači. Sa toliko niskim hemoglobinom njemu praktično do samog kraja nisu davali transfuziju – krv.
Istovremeno, Momčilo je bio čovek koji je tokom života skoro 60 puta dobrovoljno dao krv. Višedecenijskom dobrovoljnom davaocu krvi, sa hemoglobinom koji je dugo ispod 80, a vrednost ispod 90 se smatra urgentnom, nisu hteli da daju krv. Nisu čak ni porodici rekli: „Dovedite davaoca, treba nam krv“. Našli bismo davaoce, sigurno. Umesto toga, tek 20. oktobra dobija prve jedinice krvi, kada su videli da hemoglobin ide i ispod 50, da ga bar malo podignu.
Već 21. oktobra njemu dolazi sve preko glave. Video je šta mu se sprema. Ponovo zove policiju, nezadovoljan svime što je prošao tokom lečenja. Uz prisustvo policije, na sopstveni zahtev, napušta Opštu bolnicu, iz šok sobe, sa jutarnjim hemoglobinom 67. Dolazi kući. Petnaestak minuta nakon dolaska njegova supruga zove mene da kaže da je pao u nesvest. Dolazim i praktično nam umire na rukama.
Ja sam Opštoj bolnici Leskovac poslao zahtev za informacije od javnog značaja da mi dostave ime i prezime medicinske sestre koja mu je uzimala bris – na šta su po Zakonu o pravima pacijenata dužni. Podneo sam zahtev SUP-u u Leskovcu da mi dostave zapisnike i njegove izjave kada je policija dolazila u bolnicu. Prikupili smo veći deo dokumentacije – istoriju bolesti, radiološke nalaze i ostalo. Čim dobijem još nekoliko odgovora i dokumenata, lično ću podneti krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu protiv ordinirajućeg lekara koji ga je vodio, Dalibora Jocića, i protiv medicinske sestre koja mu je uzimala bris, čije ime ću naknadno saznati. Ako mi OB Leskovac ne dostavi podatke, pisaću i Povereniku, nije problem. Dokumentacije ima dovoljno da VJT Leskovac bar pokrene predistragu i naloži nezavisno veštačenje – iz Niša ili Beograda – a ne da ovde veštače Pera, Mika i Laza.
Po našem uverenju, sve ovo ukazuje na grešku medicinske sestre i na nemar, nezainteresovanost, ili još gore – neznanje lekara. Izmučili su ga do kraja, uskratili mu šansu da se od primarne bolesti leči kako treba i da poživi još koju godinu. Time su unesrećili one koji su ga voleli, a – nažalost – obradovali one koji ga nisu voleli. A kad smo kod toga, moram da kažem da sam ostao frapiran činjenicom da su me par dana posle njegove smrti neki ljudi zvali da mi izjave saučešće i da usput pitaju: „Koliko vam je odbornika ostalo, gubite li odborničku grupu?“
D.Marinković
Ta;no je. Svakodnevno se u bolnici de[avaju oybiljni propusti u le;enju!
Usled jurnjave od državne bolnice do privatnih bolnica lekari kojima je sve malo pa bi još su potpuno neposvećeni pacijentima (čast vrlo retkim lekarima koji savesno obavljaju svoj posao). Kvalitet pregleda je mnogo opao čak su neki nedostojni ljudskosti i diplome koju imaju pojedini lekari, specijalisti, Pogrešne dijagnoze, neupućenost u tok svih prethodnih nalaza, odokativno davanje dijagnoza, površnost i nagađanje bez posvećenosti to je slika zdravstva u leskovačkoj bolnici i domu zdravlja. Sve se svelo na trgovinu a ljudi koji se upropaste ili ne daj bože preminu ničija briga nisu. STOP UBIJANJU LJUDI!!!!
E’l doktori i sestre imaju ruke, noge, kola, kuće ….el ljudi imaju čekić, motku, kantu??…samo pitam
Sad je barem lako, mrak pada rano
Da je sadašnja vlast neodgovorna i nestručna govori i činjenica da su vratili na rad onkologa penzionera Sapundžića jer nemaju onkologe!!! Čovek će džabe da prima platu jer je svoje odradio, star i neefikasan, ne ume ni kompjuter da koristi ni miša pa mu kolegenica mlada sve vreme pokazuje rad na računaru umesto da se skoncentrišu na pacijenta i dijagnoze. Sad je samo još gore nego što je bilo. One mlađe dve nisu znale al bar saslušaju sad ni to već se bave podučavanjem penzionera kolege. Strašno vreme došlo!
Ključno je pitanje zašto nisu delili specijalizacije, zašto nije vođena adekvatna kadrovska politika u zdravstvu i svuda i zašto i dokle da pacijenti ispaštaju???
Sram te bilo Đuroviću!!!!!
Ko je bio dežurni onkolog? Dajte ime! Samo u leskovasčkoj bolnici se na onkologiju prema pacijentima ponašaju s nepoštovanjem u Nišu i Beogradu nije tako već su blagi i nežni prema pacijentima. Građane ne zanima da li ima onkologa ili ne već kvalitet zdravstvene usluge!!!!
Ovo što je Vučković izneo je vrlo ozbiljna stvar i treba pod hitno da se država ovim pozabavi i da reaguje na nesposobnu lokalni vlast.
Nije to „ozbiljna stvar“ to je naša svakodnevnica vec deceniju u nazad. Nestajemo svakodnevno ali za to niko ne mari. Sns sekta se ne brine, decu šalju u inostranstvo. A gde ce rasti naša deca?
STUDENT UPRAV0 JE T0 I JEDINA P0LITIKA KJA SE SPR0V0DI,K0JU CEM0 DA 0SECAM0 J0S MAL0 I NA DNEVN0M NIV0U.
Svako od nas u Leskovcu i okolini ima ovakav slučaj u porodici. Koji se sveo na to „takva mu bila sudbina“. Dosta je vise! Ovo treba da se istera do kraja, za primer!
Svaki dan čujem kako je neko zaglavio iliti najebo u Leskovačku Ćaci Mrtvačnicu-Bolnicu,
ja mislim da je zrelo…
I da ne treba čekati da Vas zadesi nešto slično da bi ukapirali, sve sto se dešava po bolnici…
Samo se nadam da neće bolnica da bude sledeća nadstrešnica , a možda i ne bila šteta da nam se sruši sve na glavu, jer smo svi mi doveli dovde!!!
Ćacilend na max
Јако чудно да осредњи математичар који све живо око себе тужи коментарише рад лекара у болници,а притом му то није струка нити разуме медицину као науку…паметно што му нико није ништа одговорио…обрукао се
RAK te pojeo dabogda. Da ti se seme zatre!
Они који куну су немоћни и ти желиш да твоја „опозиција“ победи,а показао си да ниси део културне Србије,већ кунеш…то није лепо и треба да прихватиш реалност…
Tvoj naslov mnogo govori o tebi i tvom razumevanju stvarnosti. Znaš i sam kakvo je stanje u državi i da smo dotakli dno u svim sferama društva. Najveće potonuće su ljudi poput tebe, koji su spremni na sve zarad svoje guzice….