Ogi svira trubu i student je četvrte godine Fakulteta umetnosti u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a leto na izmaku pamtiće po sjajnim rezultatima sa takmičenja i iskustvu koje je stekao kao član Omladinskog orkestra Zapadnog Balkana.
Treća godina studija za ovog mladog Leskovčanina, bila je izuzetno uspešna, jer se sa svih nastupa vratio sa priznanjem i jakim pozitivnim impresijama, a poziv da se pridruži WBY-orkestru, bio je šlag na torti:
„Tokom studiranja imao sam priliku da učim od dva vrsna profesora: doktora Vase Ristova i mr Ivana Blagojevića. Jako sam zadovoljan ovom akademskom godinom, jer sam puno nastupao, a uspesi sa festivala, takmičenja i solističkih resitala su počeli da se nižu. Mitrovica, Ohrid, Kragujevac, Vlasotince, Kustendorf, Međunarodni letnji kamp u Kavadarcima….. Valjda se i osnivačima Omladinskog orkestra Zapadnog Balkana dopalo kako sviram, prošao sam audiciju i pozvan sam da se priključim mladim muzičarima iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Srbije i sa Kosova. Oni čine osnovu orkestra, ali je bilo nekoliko umetnika i iz Nemačke, Italije, Litvanije i Turske. Ukupno nas 65-oro dobilo je priliku da nastupa zajedno tokom mesec dana“, kaže ovaj mladić za Rešetku.
Osnivač i dirigent orkestra, Desar Sulejmani i njegova supruga, potrudili su se da kod Evropske Fondacije za kulturu obezbede sredstva, naprave odličan plan i stvore prvoklasne uslove za predstavljanje talentovanih mladih muzičara iz ovog dela Starog kontinenta:
„Organizacija je bila besprekorna i na vrlo visokom nivou. Okupili smo se u Draču, gde smo se upoznali i vežbali dve nedelje, a potom su usledili nastupi. Najpre u Draču, pa u Tetovu, Prištini, Sarajevu, Kotoru i Novom Sadu. Svuda gde smo svirali, pobrali smo ovacije publike, pa smo znali da neće biti drugačije ni na festivalu u Berlinu, koji okuplja najbolje mlade muzičare iz celog sveta. Poslednje predstavljanje bilo je u Esenu“, podseća se.
Festival “Young Euro Classic“nema takmičarski karakter, ali činjenica da se Omladinski orkestar Zapadnog Balkana tamo pojavio, već predstavlja ogroman uspeh i pruža dragoceno iskustvo:
„Nedavno sam se vratio, još sabiram utiske, pa ne znam šta mi je impresivnije: to što sam od četiri trubača u orkestru, ja jedini bio sa Balkana, na šta sam vrlo ponosan, ili to što sam imao priliku da upoznam sjajne ljude i kolege. Razmena iskustva sa muzičarima iz Evrope bila mi je dragocena, jer se sistemi rada na fakultetima ovde i tamo puno razlikuju. Mnogo toga sam naučio i stekao brojne prijatelje“, ističe.
Jezik nije bio velika prepreka, ali i kada rečima nisu mogli, sporazumevali su se preko muzike. Za Ognjena, a on veruje da svi dele njegovo mišljenje, šansa da mesec dana provede u druženju sa kvalitetnim muzičarima i pozitivnim ljudima, nešto je najlepše što mu se dogodilo.
„Ostao sam sa mnogima u kontaktu, ali verujem da ćemo se uskoro ponovo sresti. Prve dve godine, orkestar je nastupao kao kamerni, ali je prerastao u simfonijski. Tako smo se tu našli i mi trubači. Ovog leta smo svojim nastupima dokazali kvalitet, verujem da će WBYO nastaviti da živi i da ću ja i dalje biti deo njega“, zaključuje.
To je nešto što bi Ognjen voleo da radi i kada završi fakultet, jer takvu neposrednu i živu razmenu energije, smatra, muzičarima ne pruža nijedan drugi posao.
S.Stojiljković
